У ритму салсе и револуције
КУБА

Куба није само земља богате историје, већ и место на којем су иконе попут Фидела Кастра и Че Геваре оставиле неизбрисив траг. Револуција, која је преобликовала друштво, још увек је жива у ритмовима салсе и свакодневним разговорима на улицама, где се енергија прошлих деценија осећа на сваком кораку. Живот на Куби, упркос свим изазовима, носи са собом невероватну раздраганост и оптимизам, а људи, пуни страсти и живота, с поносом чувају свој јединствени идентитет.

О овој земљи и њеним житељима разговарамо са Београђанином Дамиром Калићем (40), менаџером у туризму и лиценцираним водичем. Путовања за њега нису само туризам, већ прилика да доживи аутентичне тренутке и упозна људе. Страствен и радознао, увек тражи дубље значење, ценећи праву људску повезаност. Данас нам преноси причу о Куби, на чијим се улицама осећа невероватна енергија и живост.

Куба је земља неодољивог ретро шарма и многи је бирају као дестинацију за путовање. А шта је вас навело да се запутите баш тамо?

– Све се десило сплетом околности. Током пандемије, када је туризам готово престао да постоји, попут многих других из те индустрије, био сам приморан да се прилагодим и потражим алтернативу. Завршио сам у ИТ сектору, који је тада био у експанзији. Прилагодио сам се брзо и доста добро, али након нових турбуленција које су погодиле свет и потреса на тржишту, поново сам се вратио туризму. Како сам већ обишао добар део Европе и засићен аутобуским турама, окренуо сам се далеким дестинацијама. Када су ми људи из „Џангл Травела“ предложили ангажман на Куби, није било тешко прихватити.

Када сте први пут стигли у Хавану, главни град Кубе, какав је био ваш први утисак?

– И поред тога што имам довољно година да се сећам санкција 90-их, степен сиромаштва на Куби ме је изненадио. На путу од аеродрома, упадљиво је одсуство аутомобила и саобраћајних гужви, и оне градске тензије која је део наше свакодневице. Првих неколико дана фокус ми је био на упознавању града. Стара Хавана (Хабана Виеја), коју је Унеско заштитио као светску културну баштину, јесте музеј на отвореном и одише духом колонијалне архитектуре. На само неколико метара од граница заштићене зоне, обележене пободеним топовима, прелазите у запуштене квартове у којима се зграде урушавају од дотрајалости, препуних контејнера и атмосфере која више подсећа на бразилску фавелу него ли на Унескову баштину. Тај контраст је дефинитивно био мој најјачи утисак.

Хавана је била омиљено место чувеног писца Ернеста Хемингвеја. Јесте ли посетили чувени бар „El Floridita”?

– Хемингвеј је важан кубански бренд и Кубанци ће се потрудити да вам то и дају до знања кроз неку причу, било да је стварна или измишљена. Он је био човек специфичне нарави и волео је да проводи време опијајући се, поготово у време 30-их година прошлог века, док је живео у соби оближњег хотела „Ambos Mundos”. Постоји шаљив натпис у једном локалу који каже “једино место на ком Хемингвеј није био”, што довољно говори о томе колико је он као фигура и даље присутан у животу града. Клуб „Floridita“ је популарна туристичка атракција, где људи махом иду да се сликају поред статуе Хемингвеја и пробају коктел даикири који је, руку на срце, одличан. Препоручио бих свакоме да види, али сам за своју душу слободно време проводио по мање познатим местима.

 

Пише Јована Миловановић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању