Кућа Јована Цвијића – човек који је волео пиротске ћилиме

Један од знаменитих Срба, од оних којима се свет дивио, јесте и Јован Цвијић, оснивач савремене југословенске географије, научник, истраживач, професор, први ректор Београдског универзитета, председник Српске Краљевске Академије и оснивач Географског завода. Иза њега, осим капиталног дела „Балканско полуострво“, остала је и кућа у Београду, дарована 1963. граду Београду и претворена у Музеј

Ушушкана у мало двориште у центру Београда, у коме су чесма и сто, где је госпођа Љубица, супруга Јована Цвијића, волела да проводи време, кућа носи онај смирени тон, опуштајући, који вас мами да уђете, да се осетите спокојно. А унутра, белило замењују зидови и плафони оцртани различитим шарама узетим са народних ношњи. Кроз ту лепезу боја, мотива флоре и фауне, кроз салоне и просторије посетиоце води госпођа Даница Вукдраговић.

– Кућа у којој се налази Музеј је грађанска кућа с почетка 20. века у којој је живео наш најпознатији географ, научник европског и светског гласа, Јован Цвијић. Саградио ју је 1905. године према властитој жељи, а унутрашње уређење је поверио Драгутину Инкиострију Медењаку, сликару и декоратеру, који је у алсеко техници осликао зидове и дао нацрт намештаја. Намештај је рађен 1908. у уметничкој столарској радионици Светозара Влајковића. Тканине којима је пресвукао намештај узете су из богате Цвијићеве колекције народних тканица и везова које је он сакупљао путујући, па их је Инкиостри укомпоновао у намештај. Стил уређења куће назива се сецесија и карактеристичан је за то доба, користе се мотиви флоре и фауне али овде обогаћени фолклорним мотивима – говори госпођа Вугдраговић,

Наставак прочитајте у броју 3124.