HIBERNACIJA TURIZMA
Kuda ćemo na odmor?

Ne samo da prošlo leto nije ličilo ni na jedno prethodno, već i od kada postoji turizam nije bilo veće krize u jednoj od najdinamičnijih grana svetske ekonomije. Zdravstvena kriza nije pogodila samo turističke zemlje, već i one koji u njih odlaze na odmor. Građani Srbije su pre pandemije uplatili oko pola miliona aranžmana od kojih je, do kraja prošle godine, zahvaljujući ideji iz „JUTE” o zamenskim putovanjima, njih oko 15 odsto iskoristilo ove vaučere. Ipak, po približnim podacima, koje ova najvažnija granska institucija poseduje (zvanična i međunarodno priznata Asocijacija turističkih agencija Srbije –„JUTA”) ostalo je još nerealizovanih aranžmana u vrednosti od oko 60 miliona evra.

Da li će, barem deo njih, uspeti da otputuje na dugo očekivano letovanje? Kolika je, za sada, šteta koju je pretrpela ova grana privrede? Kako nadoknaditi stručni kadar u branši opterećenoj sa čak sedam odsto gubitaka radnih mesta? Kako ovo leto neće ličiti zasigurno ni na jedno do sada, odmor u Srbiji je ponovo najizvesnija varijanta, ali ima i drugih opcija. Iako je većina turističkih zemalja ponovo najavila otvaranje hotela i početak sezone od juna (Grčka već od 14. maja) niko do sada, nije ponudio konkretan plan na koji način bi odmor mogao da bude prihvatljiv za turiste, ali i one koji pružaju usluge. Da li će se od putnika zahtevati zdravstveni „kovid pasoš”?  Da li će se na granicama sprovoditi brzo testiranje, koliko će to koštati, da li će napraviti gužve na granicama i šta će da se desi ako država uvede obavezan karantin za sve koji se vraćaju u zemlju.

Nema još zvaničnih preporuka, kako bi se sprovodile mere obaveznog distanciranja u hotelima, na plažama, bazenima ili kako bi izgledalo putovanje autobusom do Grčke, recimo. Na sva pitanja i nedoumice potražili smo odgovore od Aleksandra Seničića, jednog od najboljih poznavalaca ove materije, direktora „Jute”.

Kako će izgledati industrija putovanja nakon godine krize iz  agencijskog ugla?

– Polazimo iz katastrofalne situacije, gde je 70 odsto zaposlenih u agencijama ostalo bez posla. Usled teškoća, svi su optimizovali troškove, iako je zvanično samo 15 agencija prijavilo likvidaciju i stečaj. Ali, više od 100 organizatora putovanja je prešlo u stanje mirovanja. Svi koji su mogli da se preregistruju na subagenta (onaj koji samo prodaje tuđe aranžmane), to su i učinili. Poznati turoperatori sa 50–60, pa i 100 zaposlenih, sada sa tri-četiri čoveka „održavaju” poslovanje. Oko 90 odsto njih su otkazali zakupe poslovnog prostora i prešli u hibernaciju. Od oko 4.200 stalno zaposlenih, obučenih ljudi, njih više od 2.500 izgubilo je posao. Takvi kadrovi se ne nalaze lako i šteta je što znanje i iskustvo propada. Onih zaposlenih na ugovore i studenata ima još više. Zato je najveći zadatak očuvati agencije, koje posle treba da ponovo dovedu turiste, a iskusni kadrovi da imaju gde da se vrate.

 

Tekst i foto: D. K. –I.

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju