Посетиоци су долазили са свих страна, возовима, аутобусима, аутомобилима, а велики број и у групама, преко туристичких аранжмана. Тражио се кревет више, како у Лесковцу тако и у околним местима. У центру Лесковца, дуж широке чаршије, били су постављени штандови на којима су се припремали специјалитети од брендираног лесковачког роштиљ-меса. Током свих дана манифестације дим ћумура помешан са заносним мирисом већ испечених специјалитета мамио је домаће и стране госте који су се пробијали кроз веселу гужву, како би пробали мале и велике, обичне и гурманске пљескавице, класичне и пуњене ћевапе, уштипке, вешалице, лесковачку мућкалицу, момичке-бризле, слезенке и плетена цревца. Више од два века дуга је традиција припремања специјалитета од млевеног меса у овом граду, познатом још и као „српски Манчестер“. Најчувенији лесковачки роштиљџија био је Миодраг Глигоријевић – Драги Буре, којег је чак и енглеска краљица пожелела да упозна, након што је пробала његове ћевапе. Миодраг је вештину припремања ових гурманлука научио од оца Миљана, и превазишао га, а овај опет од свог оца Димитрија који је по повратку из Првог светског рата отворио и прву ћевабџиницу у Лесковцу. Она је срушена приликом бомбардовања у септембру 1944, али је Миодраг ипак наставио да ради занат у којем је постао прави „велемајстор“.
Наставак прочитајте у броју 3111.