Мирис античке цивилизације
КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

После трочасовног клацкања не баш стабилним комбијем до Феликс Ромулијане, остатака царске палате из римског периода у околини Зајечара, потрчали смо право у тоалет, кад тамо – изненађење. Изнад писоара лично Он. У туници беле боје и владарској бордо тоги оивиченој златним украсима. Иако смо се изненадили, када смо боље размислили – изненађењу није било места: па кога смо могли да очекујемо у мушком тоалету Феликс Ромулијане до самог императора Галерија који је ову раскош и изградио на прелазу из трећег у четврти век ове ере, како би тамо провео мирне пензионерске дане? Вероватно је из неке сличне ситуације пре много хиљада година настала изрека „тамо где и цар иде пешке“.

Цара смо касније видели како својим центурионима, заповедницима легија, помаже у затезању њихових оклопа и дочекивању римских принцеза од којих је једна гостима најавила да је себе прогласила Клеопатром! Или је само добила име по правој египатској владарки која је живела три века раније?

Лажни цар Шћепан

Захваљујући студентима из Београда од којих се неки баве манекенством – попут Шћепана Кнежевића, нашег „императора“ који има још два испита до свршетка рударско-геолошких студија – могли смо да замислимо како је изгледао живот на овом месту пре готово две хиљаде година. Поред Шћепана, ту су били и Андреја Милутиновић (Клеопатра), Валентина Богдановић, Катарина Јанковић, Сања Гардовић, Никола Станојевић и Марко Сабадош који су нам радо позирали на месту где се некада налазила царска палата покушавајући да нам оживе свакодневицу дворских одаја.

Они су украсили и управо изграђени Центар за посетиоце направљен на десетак минута хода од самог археолошког налазишта какав је недостајао овом значајном историјском, туристичком и културном локалитету. Прилично скрајнут од главних путева и удаљен од највећих градова Србије, смештен у атару села Гамзиград, Феликс Ромулијана је раније имао само један издвојени тоалет и малу сувенирницу и никакве друге садржаје, место за окрепљење посетилаца или склониште у случају кише.

Археолози који током лета и даље раде на терену, морају да спавају у дванаест километара удаљеном Зајечару. Од сада ће, како нам објашњава архитекта Бранка Мићић, заслужна за идеју изгледа читавог Центра за посетиоце, имати где да спавају и бораве не само археолози, бећ и туристи, ђачке екскурзије и уметници који овде долазе као учесници културних програма.

Видовита баба Јаворка

Овај садашњи објекат почеће са радом у децембру и имаће кафетерију, салу за пројекције и скупове, гардеробе, и изложбени простор за експонате нађене у Феликс Ромулијани, оне будуће, али и досадашње који су сада смештени у Народном музеју Зајечара. У плану је изградња још неколико помоћних зграда, а међу њима ће бити и она са двадесетак апартмана. Бранка је задовољна што је, после више од десет година од настанка њених пројеката до данас, урађена овако величанствена грађевина са атријумом оивиченим колонадом стубова. Здање доминира крајем којим је некада доминирала – једна врачара.

– Када смо сарадници и ја први пут дошли овде пре више од деценије, неки човек је зауставио кола поред нас и питао нас да ли можемо да га упутимо до баба Јаворке – сећа се Бранка. Нису знали ни где је ни ко је та баба, али испоставиће се да је то била локална врачара, надалеко позната. Бранка се смеје нашој примедби како се није снашла да каже „па то сам ја“ и на лицу места за хиљаду евра човеку предвиди судбину! И открива нам своју „тајну везу“ са овим местом: “Феликсова жена Валерија била је ћерка цара Диоклецијана који у Сплиту има палату, а ја сам родом из Сплита“.

Завршетак изградње прве фазе Центра за посетиоце у оквиру локалитета Феликс Ромулијана код Зајечара свечано је обележен уз присуство високих званичника Владе Републике Србије, као и делегације Европске уније и Немачке које су значајно помогле финансирање овог подухвата са нешто више од четири милиона евра. Присутне званице поздравио је Бошко Ничић, градоначелник Зајечара још од 2004. године. Исто толико дуго, рекао је он, сања о нечему оваквом какав је Центар за посетиоце јер је „Феликс Ромулијана место где се одвијају највећи и најважнији културни догађаји у Зајечару“.

– Сан и даље траје и надам се да ћемо уз помоћ Европске Уније изградити и Парк римских императора – додао је Ничић. Он ће се простирати на десет хектара у оквиру спортског комплекса Краљевица и обухватаће амфитеатар, римско купатило, павиљоне, аквадукт, шеталиште са водопадима и фонтанама као и управну зграду од камена и опеке која би стилом градње подсећала на оно што се може видети у Феликс Ромулијани.

Добар и лош археолог

Иако су прва истраживања Феликс Ромулијане почела још у 19. веку, њен идентитет званично је утврђен тек 1984. године. Славни наш археолог Драгослав Срејовић први је упозорио да је ово налазиште много више од војног логора. Тада је пронађена архиволта – полукружни лук који спаја два стуба, карактеристична за античку архитектуру, на којој се налази латински назив „Феликс Ромулиана“. Име је добила по Ромули, мајци цара Галерија, којој је посветио ово велелепно здање. Од тада су бројна истраживања и ископавања открила велики део објеката, зидина и храмова, и велики број мозаика, неких од најлепше сачуваних из касног античког периода.

– Очување прошлости је оно што радимо кроз пројекат ‘ЕУ за културно наслеђе и туризам’ – рекао је амбасадор ЕУ у нашој земљи Емануел Жиофре. – Данас видимо завршетак радова на Центру за посетиоце на Феликс Ромулијани, прошле недеље обележили смо завршетак прве фазе радова на обнови Краљеве винарије у Тополи, радимо на пимницама близу Неготина, а поносни смо и на тврђаве Голубац и Фетислам, чију смо реконструкцију недавно помогли. Нећемо престати да помажемо наше заједничко културно наслеђе јер Европа је наша кућа.

Жиофре који нам је открио и један мало познати податак из своје биографије: “Када сам био млад желео сам да будем археолог, али пошто нисам био довољно добар, постао сам дипломата! Сада ми је јако узбудљиво да корачам путевима којима су корачали антички Римљани јер ме то подсећа на заједничку прошлост нашег континента као и на заједничку одговорност да је сачувамо“.

Карстен Мајер-Вифхаузен, заменик амбасдора Немачке у Србији, објаснио је да је Центар за посетиоце изграђен је у складу са савременим стандардима: енергетски је ефикасан и користи топлотне пумпе.

Запањени министар

Министар културе Никола Селаковић је нагласио да „у Србији има много археолошких налазишта, али је Феликс Ромулијана једини локалитет у нашој земљи који је препоручио и Унеско и од 2007. се налази на његовој листи Светске културне баштине. Морамо да се потрудимо и удружимо ресурсе да оно што је свет препознао као најрепрезентативније и ми најбоље представимо свету“.

Селаковић се присетио како је на овај локалитет долазио као средњошколац и основац, али да је био запањен када је пре два месеца, после дуже времена, поново посетио Феликс Ромулијану:

– Тада сам сазнао да га је само у току прошле године посетило више од педесет хиљада туриста, упркос удаљености од Зајечара и томе колико град и његов музеј имају мало простора за чување вредних експоната, а најбоље од свега је што ће ове године бити и надмашен тај број посетилаца. Ново доба захтева да се културна баштина представља на савременији начин и захваљујем се свима који су помогли да се овај посао заврши како треба. Захвалност, поред овде присутнима, дугујем и колеги Хусеину Мемићу, министру туризма и омладине са чијим министарством заједно радимо на овом пројекту. Од 25 милиона динара које дајемо, од њих долази чак седамдесет одсто, највише за скупу опрему. Прича о 17 римских царева рођених на тлу Србије није више само прича. Виминацијум, Сирмијум, Јустинијана Прима и остали локалитети, сви ће они тек оживети након овога што смо урадили у Гамзиграду. Сигуран сам да ће се већ наредне године на Феликс Ромулијани осетити прави дух римске цивилизације, а овај Центар биће отворен у децембру и сигуран сам да ће се брзо показати као исплатив подухват.

Своје излагање министар је завршио историјским куриозитетима:

– У Феликс Ромулијани је последњи пут на тлу Европе један владар проглашен за божанство!

А ми додајемо: он је био и последњи цар који је активно прогонио хришћане. Само две године после његове смрти Константин Велики је хришћанство озваничио као религију Римског царства.

Антрфиле

Локалитет

Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија који је владао од 293 до 311. године нове ере. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана. Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. веку Ромулијану је Јустинијан Први обновио у виду пограничне тврђаве. Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћна палата и утврђење који се простиру на око шест хектара, имали су двадесет утврђених кула, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине, а подни мозаици се сматрају да су на нивоу најбољих у касном античком добу у Европи.

 

Текст и фотографије Срђан Јокановић