У Доњем Срему ништа није као што је било, лаконски ће рећи скоро сваки староседелац, али и додати: само лепоте не мањка.
У прилог и једном и другом закључку иде крајолик који се пружа кад из Београда прилазите Купинову, за упућене, најлепшем селу у овом делу Војводине, за оне склоне праћењу ријалити програма, свакако најпознатијем и то по једном од учесника родом из овог места. У свињарском, како овај део Срема зову, данас свињу не можеш да видиш. „Појеле“ их ниске цене откупа свињског меса и високе цене исхране. Ретка су и поља кукуруза, пшенице, јечма… Житарице су „појеле“ уљана репица, јабуке, па чак и боровнице. Видели смо поље прекривено стотинама саксија у којима су засађене боровнице. Гаји се и шума, тополина. Не баш на најплоднијим ораницама, јер такву њихову пренамену, закон забрањује, али има их. Импресионира једна, кажу највећа плантажа топола у Европи, коју су засадиле Војводинашуме.
– Тополина шума је једина коју сигурно можеш два пута да посечеш за живота. Двадесетак година после садње може да се сече. А њено дрво се користи за прављење гајби и сличних индустријских предмета. Добра је цена, сељаци израчунали да им се боље исплати него да се баве класичном пољопривредом и сточарством – објашњава нам археолог Петар Одобашић који Купиново, посебно његову историју, држи у малом прсту.
Купиново, како сада ствари стоје, с правом своју перспективу види и у туризму. Није случајно што се седиште Туристичке организације Општине Пећинци, од петнаест насељених места колико ова општина обухвата, налази баш у Купинову. Смештена је у просторијама два века старог домаћинства породице Путник, која је била њен последњи власник, док га пре педесетак година општина није откупила.
Све је ту као некада: кућа за становање, амбар, фуруна, зидани бунар са дрвеном капом. Амбар је богато декорисан, као и дрвени стубови који носе капију, једном речју види се да је у њој живео прави панонски домаћин. Грађена крајем 18. или почетком 19. века, приликом извођења конзерваторско-рестаураторских радова сачувала је свој првобитни изглед и заштићена ја као споменик културе од великог значаја. За своје госте, кад то време дозвољава, домаћини простру ћилиме у хладовину испод дрвећа у дворишту, па ко жели може испод крошње и да обедује, али и да одрема или се преда опуштеном разговору.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању