Снегови Мокре Горе идеална су сценографија за фести-вал „Кустендорф“. Баш као што зверке попут медведа, лисица, зечева или дивљих свиња остављају видљиве трагове овде, у снегу, на планинским врховима изнад реке Дрине, тако и филмски ствараоци остављају своје завештање овој смотри и светској културној баштини. Они иза којих су остали најдубљи трагови на крају су били и награђени.Између планинских домова „Чароб-ни брег“ и „Ивер“ и осам километара удаљеног Дрвенграда дешавала се шестодневна филмска и музичка ма-гија. Центар збивања је село направље-но од дрвета и љубави, где се цигарете слободно диме буквално свуда, где ни умирући не може да добије „кока-колу“ или какав слични „глобалистичко-им-перијалистички“ газирани напитак, одакле су пластичне кесе давно про-теране, где амерички председници и НАТО секретари плачу у тамошњем затвору и где се политичка коректност и некоректност мешају онако како им се прохте.Цео фестивал био је прожет апелом за ослобађање Џулијена Асанжа који „умире у лондонском затвору“, како је рекао Емир Кустурица на церемо-нији затварања фестивала. За снимање заједничке фотографије са Кустурицом, аутори филмова из такмичарског про-грама обукли су истоветне мајице са позивом за ослобађање Асанжа.Утекао са двобојаМеђу ауторима више је ауторки него било где у окружењу на филмским фестивалима. Док се многе смотре у свету са муком боре да докажу како брину о родној равноправности мерећи проценат учешћа жена, свих религија или мањина у својим програ-мима, на „Кустендорфу“ је квалитет најбитнији фактор. Селектор Марко Милосављевић изабрао је двадесет одличних филмова, а случајно се ис-поставило да су девет од њих режирале жене! Готово половина, а то је нешто што су смотре од Берлина преко Кана до Каира обећале и већ годинама не могу да испуне.
Наставак прочитајте у броју 3183.