Славни редитељ и његов састав „Но смокинг оркестра” имају нови албум пун револуционарних песама са којима ускоро крећу у освајање света. Објаснио нам је зашто му је идол Панчо Виља, како данашња музика умртвљује људе и открио шта ће наредних година радити у Кини.
Недавно је на брду Мећавник, у свом Дрвенграду, малом броју људи у публици ексклузивно представио песме са новог албума који ових дана треба да се појави у продаји. Писали су их он и његових осам „разбојника”, верних музичара у овом саставу с којим крстари планетом. Песме имају револуционарне теме, јужноамеричке ритмове и балканско лудило и стигле су готово две деценије након прошлог албума:
„Унца, унца”. „Команданте”, „Хамбургер против кебаба”, „Тарантела”, „Јеби се МТВ” и друге и допале су се публици. То је био повод да разговарамо са Емиром у његовој дрвен- градској библиотеци, мада смо се током приче дотакли и филма који ће снимати у Кини. Зашто на новом албуму немате баладе и представљате га плакатима на којима сте Ви и Ваши музичари у мексичким униформама, са сомбреросима на главама?
– Никада у нашем репертоару нисмо имали баладе, јер је музика „Но смокинг оркестра” инспирисана другачијим утицајима из ободу рокенрола, саставима као што су „Клеш” или „Секс Пистолс”. Та панк музика је у међувремену еволуирала и развила се у нешто сасвим другачије, што је мој син Стрибор назвао „са са”, односно циганска румба, која трпи традицију циганске културе. То значи да она апсорбује све добре музичке утицаје из целог света. То нам одлично пасује уз наш нови албум који се зове „Дипломатски кор”, на чијем омоту су мексички разбојници, они што су извели прву светску револуцију.
Наставак можете да прочитате у броју 3083.