Кувајт на плус 50

Ових врућих летњих дана у Европи често сам помислио на Кувајт, западноазијску државу на врху Залива и северној ивици Источне Арабије.

Кувајт је једна од најтоплијих земаља на свету и на њеном североистоку, у ретко насељеној области Митраба је 21. јула 2016. забележена рекордно висока температура на Источној полулопти и у Азији, од 54 o C. Делећи границу са Ираком и Саудијском Арабијом, Кувајт је углавном пустиња на својих 17.818 квадратних километара. То значајно утиче на климу и температуре које земља искушава током типичне године. Најпријатнији месеци за живљење у Кувајту су фебруар, март и новембар, са температурама између 10 и 20 o C и са преко 200 сунчаних сати сваког од тих месеци. Крајем априла на крају кувајтског пролећа уживао сам у температурама између 28 и 31 o C и угодној базенској води. Темпратура је достигла 35 степени тек у пустињи, 50-так километара југозападно од престонице, Кувајт Града.

Но, лето у Кувајту је ектремно вруће. Почиње већ мају и завршава око октобра. Јуни, јули и август имају више од 300 сунчаних сати. Најтоплије је у јулу. Прошлог месеца су минималне температуре биле између 29 o C и 31 o C, а очекиване максималне између 47 и 49 степени. У јулу је влажност најнижа, око 40 процената, а ветрови најактивнији, поред јуна. У лето, у девет сати, температура у Кувајт Граду је 45 o C, али људи већ раде напољу. Чистачи марљиво мету дуж приобалног аутопута, читавих тела прекривених ради заштитите од сунца.

Житељи Града имају више среће. Могу да избегну улице, беже од врелине у тржне центре, аутомобиле и канцеларије, у којима се одржавају поларне температуре. Често су за странце температуре по хотелским собама, ресторанима и нарочито аутомибилима непријатне, са пропратном кијавицом или бронхитисом. Наши сународници који живе и раде у Кувајту причају да се лети пластични делови уличних семафора изобличују. “Важно је имати капу на глави, боцу воде уз себе и аутомобил у близини, уколико морате из њега уопште да излазите,” одговарали су на питање како поступати лети. Опет у аутомобилу, волан не смете пипнути без рукавица.

Годинама се кувајтска клима постојано загрева. Са екстремно врелим летима која почињу да бивају редовна, климатска промена би ускоро могла да изазове да непријатни животни услови постану неодрживи – нарочито у земљама Залива, Северне Африке и Јужне Азије. У спарном Заливу који чине Уједињени Арапски Емирати, Катар, Саудијска Арабија, Бахреин, Иран, Ирак, Кувајт и Оман – непосредни ризик од повећања врућине и влаге надмашује далеку претњу од раста нивоа мора. Истраживачки тим са Масачусетског института за технологију (МIT) утврдио је да ће темепературе у будућности тамо и у Југоисточној Азији премашити праг за опстанак људи, уколико државе не успеју да снизе испуштање гасова у атмосферу.

Катар, емират на обали Залива, са футуристичким облакодерима, пространом пустињом иза главног града Дохе, брзим спортским колима и домаћинством Светског првенства у фудбалу 2022. је предмет страховања неких да ће због климатских промена и раста температура, у 2070-тим постати у деловима земље немогућ за људски живот. Но, судећи по међународном аеродрому Хамад у Дохи, наводно најлуксузнијем на свету и раскрсници за Кувајт, живот у Катару цвета.

Према МIT, “изложеност температурама ‘влажног балона’ изнад 35 o C довољна је да се најиздржљивији прегреју и почну да слабе.” Температура “влажног балона” мери комбинацију врућине и влаге како би се утврдило колико људско тело може да се успешно хлади знојењем. Поређење је са загревањем термометра у влажном пешкиру. “До средине века, редовније температуре у распону од 140 до 160 Фаренхајта (60 до 71,11 o C) у Заливу и другим земљама ће постати нормална појава”, сматра Харалд Хеубаум, стручњак за енергетску и климатску политику у Школи за афричке и оријенталне науке у Лондону. “Потреба за хлађењем биће најмање утростручена и биће главни покретач потрошње струје”.

У Кувајт Граду праве планове у припремама за климатске промене и све већу врућину. Но, све је већа забринутост за становнике који не могу да приуште да се заштите у затвореном простору. Множе се питања како ће град који троши доста електричне енергије за расхладне уређаје моћи да преживи пошто се смањују ресурси као што су вода и нафта, далеко највећа ставка у кувајтском буџету. Између 2010. и 2035, просечна годишња температура у Држави Кувајт, порашће за 1,6 посто на 28,7 o C, према Управи за јавну животну средину (EPA), па ће бити све спарнија лета и чешће пешчане олује које већ запљускују Кувајт Град. „Под притиском смо“, изјавио је Шариф ал-Кхајат, шеф одсека за климатске промене у EPA. „Не само због пораста температура, већ и раста нивоа мора – потражња за електричном енергијом и водом ће такође бити већа у будућности“. Његов колега, Самира ал-Кандари, у шали је рекао: „Но, спремни смо – свугде имамо расхладне уређаје“.

Много пре развоја расхладних уређаја, Арапи су градили куће да се носе са врелином у региону. Куће су биле на неколико спратова са више соба, а породица је спавала на врху. Модерно здање таквих кућа, од којих је једно посетио аутор овог текста, било је дом за три генерације на два прата са 12 пространих одаја. Прозори су имали дрвене жалузине, “равашин” или “шавашил” кроз које се кућа хладила. Породица је спавала у делу који се звао Ал-мабит, крај отореног балкона, Ал-карђе. Мрежа за комарце је обавијала кревете, не само да штити од убода досадних инсеката, већ и да ћарлија поветарац кроз Ал-мабит. Данас је за Кувајћане и друге Арапе нормално дуго врело лето које Европљани преживљавају ове године, али и све чешће. Упитани који је њихов савет “комшијама” Европљанима, кажу да га немају: “Постали смо имуни и нико се не жали”.

“Најбољи савет јесте – хидрати, хидрати, хидрати! Почните јутро са хладним тушем, чашом хладне воде и доручком у коме има краставаца и лубеница, што ће регулисати температуру тела током дана,” казао је један саговорник. Друга саговорница је, пак, научила у Индији да ужива за доручак у љутим зеленим папричицама које изазивају знојење тела па се хлади. Уз расхладне уређаје који раде читаве ноћи, други пред спавање стављају паковања ледених коцкица испод јастука и користе лаке покриваче. На вреле улице ислазе само са лаким торбама или тек новчаником, како би се осећали лаким и свежим. Не заборављају водени спреј или фен и читавог дана пију хладне напитке. Женске особе користе на улици и креме високог фактора заштите.

“Идемо свуда као и Европљани, користимо аутомобиле и аутобусе. Но, чим осетим да ме врелина савладава, престанем да било шта радим и журим ка најближој згради да се клоним од сунца и охладим,” причала је једна госпођа. Лекари у региону Залива, кажу како не треба неозбиљно схватити поруку да се у организам уноси што више воде. Такође, да током три најврелија месеца треба поштовати забрану рада на отвореном од поднева до 16 часова ради избегавања сунчанице и спашавања многих живота. Радници на отвореном треба, такође, да праве паузе свака два сата. “Треба и да носе одећу од памука како би се тело вентилирало, те капе,” саветовао је лекар раднике који углавном у богате емирате у Заливу долазе из Јужне Азије. “Уколико се неко осети исцрпљен од врућине, треба да се одмара, лежи и узима доста текућине,” даљи је савет.

Наставак можете прочитати у броју 3109.