Kuvajt na plus 50

Ovih vrućih letnjih dana u Evropi često sam pomislio na Kuvajt, zapadnoazijsku državu na vrhu Zaliva i severnoj ivici Istočne Arabije.

Kuvajt je jedna od najtoplijih zemalja na svetu i na njenom severoistoku, u retko naseljenoj oblasti Mitraba je 21. jula 2016. zabeležena rekordno visoka temperatura na Istočnoj polulopti i u Aziji, od 54 o C. Deleći granicu sa Irakom i Saudijskom Arabijom, Kuvajt je uglavnom pustinja na svojih 17.818 kvadratnih kilometara. To značajno utiče na klimu i temperature koje zemlja iskušava tokom tipične godine. Najprijatniji meseci za življenje u Kuvajtu su februar, mart i novembar, sa temperaturama između 10 i 20 o C i sa preko 200 sunčanih sati svakog od tih meseci. Krajem aprila na kraju kuvajtskog proleća uživao sam u temperaturama između 28 i 31 o C i ugodnoj bazenskoj vodi. Tempratura je dostigla 35 stepeni tek u pustinji, 50-tak kilometara jugozapadno od prestonice, Kuvajt Grada.

No, leto u Kuvajtu je ektremno vruće. Počinje već maju i završava oko oktobra. Juni, juli i avgust imaju više od 300 sunčanih sati. Najtoplije je u julu. Prošlog meseca su minimalne temperature bile između 29 o C i 31 o C, a očekivane maksimalne između 47 i 49 stepeni. U julu je vlažnost najniža, oko 40 procenata, a vetrovi najaktivniji, pored juna. U leto, u devet sati, temperatura u Kuvajt Gradu je 45 o C, ali ljudi već rade napolju. Čistači marljivo metu duž priobalnog autoputa, čitavih tela prekrivenih radi zaštitite od sunca.

Žitelji Grada imaju više sreće. Mogu da izbegnu ulice, beže od vreline u tržne centre, automobile i kancelarije, u kojima se održavaju polarne temperature. Često su za strance temperature po hotelskim sobama, restoranima i naročito automibilima neprijatne, sa propratnom kijavicom ili bronhitisom. Naši sunarodnici koji žive i rade u Kuvajtu pričaju da se leti plastični delovi uličnih semafora izobličuju. “Važno je imati kapu na glavi, bocu vode uz sebe i automobil u blizini, ukoliko morate iz njega uopšte da izlazite,” odgovarali su na pitanje kako postupati leti. Opet u automobilu, volan ne smete pipnuti bez rukavica.

Godinama se kuvajtska klima postojano zagreva. Sa ekstremno vrelim letima koja počinju da bivaju redovna, klimatska promena bi uskoro mogla da izazove da neprijatni životni uslovi postanu neodrživi – naročito u zemljama Zaliva, Severne Afrike i Južne Azije. U sparnom Zalivu koji čine Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Saudijska Arabija, Bahrein, Iran, Irak, Kuvajt i Oman – neposredni rizik od povećanja vrućine i vlage nadmašuje daleku pretnju od rasta nivoa mora. Istraživački tim sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) utvrdio je da će temeperature u budućnosti tamo i u Jugoistočnoj Aziji premašiti prag za opstanak ljudi, ukoliko države ne uspeju da snize ispuštanje gasova u atmosferu.

Katar, emirat na obali Zaliva, sa futurističkim oblakoderima, prostranom pustinjom iza glavnog grada Dohe, brzim sportskim kolima i domaćinstvom Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. je predmet strahovanja nekih da će zbog klimatskih promena i rasta temperatura, u 2070-tim postati u delovima zemlje nemoguć za ljudski život. No, sudeći po međunarodnom aerodromu Hamad u Dohi, navodno najluksuznijem na svetu i raskrsnici za Kuvajt, život u Kataru cveta.

Prema MIT, “izloženost temperaturama ‘vlažnog balona’ iznad 35 o C dovoljna je da se najizdržljiviji pregreju i počnu da slabe.” Temperatura “vlažnog balona” meri kombinaciju vrućine i vlage kako bi se utvrdilo koliko ljudsko telo može da se uspešno hladi znojenjem. Poređenje je sa zagrevanjem termometra u vlažnom peškiru. “Do sredine veka, redovnije temperature u rasponu od 140 do 160 Farenhajta (60 do 71,11 o C) u Zalivu i drugim zemljama će postati normalna pojava”, smatra Harald Heubaum, stručnjak za energetsku i klimatsku politiku u Školi za afričke i orijentalne nauke u Londonu. “Potreba za hlađenjem biće najmanje utrostručena i biće glavni pokretač potrošnje struje”.

U Kuvajt Gradu prave planove u pripremama za klimatske promene i sve veću vrućinu. No, sve je veća zabrinutost za stanovnike koji ne mogu da priušte da se zaštite u zatvorenom prostoru. Množe se pitanja kako će grad koji troši dosta električne energije za rashladne uređaje moći da preživi pošto se smanjuju resursi kao što su voda i nafta, daleko najveća stavka u kuvajtskom budžetu. Između 2010. i 2035, prosečna godišnja temperatura u Državi Kuvajt, porašće za 1,6 posto na 28,7 o C, prema Upravi za javnu životnu sredinu (EPA), pa će biti sve sparnija leta i češće peščane oluje koje već zapljuskuju Kuvajt Grad. „Pod pritiskom smo“, izjavio je Šarif al-Khajat, šef odseka za klimatske promene u EPA. „Ne samo zbog porasta temperatura, već i rasta nivoa mora – potražnja za električnom energijom i vodom će takođe biti veća u budućnosti“. Njegov kolega, Samira al-Kandari, u šali je rekao: „No, spremni smo – svugde imamo rashladne uređaje“.

Mnogo pre razvoja rashladnih uređaja, Arapi su gradili kuće da se nose sa vrelinom u regionu. Kuće su bile na nekoliko spratova sa više soba, a porodica je spavala na vrhu. Moderno zdanje takvih kuća, od kojih je jedno posetio autor ovog teksta, bilo je dom za tri generacije na dva prata sa 12 prostranih odaja. Prozori su imali drvene žaluzine, “ravašin” ili “šavašil” kroz koje se kuća hladila. Porodica je spavala u delu koji se zvao Al-mabit, kraj otorenog balkona, Al-karđe. Mreža za komarce je obavijala krevete, ne samo da štiti od uboda dosadnih insekata, već i da ćarlija povetarac kroz Al-mabit. Danas je za Kuvajćane i druge Arape normalno dugo vrelo leto koje Evropljani preživljavaju ove godine, ali i sve češće. Upitani koji je njihov savet “komšijama” Evropljanima, kažu da ga nemaju: “Postali smo imuni i niko se ne žali”.

“Najbolji savet jeste – hidrati, hidrati, hidrati! Počnite jutro sa hladnim tušem, čašom hladne vode i doručkom u kome ima krastavaca i lubenica, što će regulisati temperaturu tela tokom dana,” kazao je jedan sagovornik. Druga sagovornica je, pak, naučila u Indiji da uživa za doručak u ljutim zelenim papričicama koje izazivaju znojenje tela pa se hladi. Uz rashladne uređaje koji rade čitave noći, drugi pred spavanje stavljaju pakovanja ledenih kockica ispod jastuka i koriste lake pokrivače. Na vrele ulice islaze samo sa lakim torbama ili tek novčanikom, kako bi se osećali lakim i svežim. Ne zaboravljaju vodeni sprej ili fen i čitavog dana piju hladne napitke. Ženske osobe koriste na ulici i kreme visokog faktora zaštite.

“Idemo svuda kao i Evropljani, koristimo automobile i autobuse. No, čim osetim da me vrelina savladava, prestanem da bilo šta radim i žurim ka najbližoj zgradi da se klonim od sunca i ohladim,” pričala je jedna gospođa. Lekari u regionu Zaliva, kažu kako ne treba neozbiljno shvatiti poruku da se u organizam unosi što više vode. Takođe, da tokom tri najvrelija meseca treba poštovati zabranu rada na otvorenom od podneva do 16 časova radi izbegavanja sunčanice i spašavanja mnogih života. Radnici na otvorenom treba, takođe, da prave pauze svaka dva sata. “Treba i da nose odeću od pamuka kako bi se telo ventiliralo, te kape,” savetovao je lekar radnike koji uglavnom u bogate emirate u Zalivu dolaze iz Južne Azije. “Ukoliko se neko oseti iscrpljen od vrućine, treba da se odmara, leži i uzima dosta tekućine,” dalji je savet.

Nastavak možete pročitati u broju 3109.