Не постоји тачан, званични број књига написаних о принцези Дајани, али библиотечке базе података и малопродајни сајтови наводе стотине нефикцијских књига, биографија, мемоара и фото-едиторијала објављених од 1980-их. Нову сезону сећања на „народну принцезу“ отвара њен брат Чарлс Спенсер (62), новинар, историчар, писац, који носи титулу деветог грофа породице Спенсер.
У септембру 1997. године, Чарлс Спенсер је стајао у Вестминстерској опатији и поделио своју тугу због губитка вољене сестре Дајане. Сада, скоро тридесет година касније, он објављује књигу о њеном животу. Књига „Лабудова песма: Дајана, моја сестра“ требало би да буде објављена 22. септембра у Великој Британији, а затим и широм света.
Дајана, прва супруга садашњег британског краља Чарлса Трећег, имала је 36 година када је, 31. августа 1997. године, с милионером, Египћанином Додијем Фаједом, с којим је тада била у љубавној вези, погинула у саобраћајној несрећи у тунелу у Паризу, бежећи од папараца.
„Како се приближавамо 30. годишњици Дајанине трагичне смрти, поново сам преплављен захтевима за интервјуе о мојој сестри“, каже Чарлс Спенсер.
Дајанин брат истиче да га је то убедило да једном за свагда стави своје мисли и сећања на папир, уместо да „мора да трпи нелагоду од поновног читања туђих мишљења, од којих су многа заснована на лажима које су се временом укорениле“.
Дајана је постала најфотографисанија жена на свету откако се удала за Чарлса на раскошној церемонији 1981. године, а брак је завршен разводом 1996.
На њеној сахрани Чарлс Спенсер је одржао сада већ чувени говор у којем је критиковао краљевску породицу.
„Циљ ове књиге је да исприча истину о Дајани из моје перспективе као њеног брата, баш као што сам покушао у свом говору на њеној сахрани. Као и у том говору, желим да говорим у Дајанино име и да то учиним на отворено позитиван начин“, каже Спенсер. „Када ме питају: ‘Како је било одрастати са Дајаном?’, моја прва помисао је увек: ‘Али не знам како је било не одрастати са њом…’“
На сахрани у Вестминистарској опатији коју је преко малих екрана пратило више од две милијарде људи, Спенсер је између осталог рекао:
„Дајана је била сама суштина саосећања, дужности, стила, лепоте. Широм света била је симбол несебичне човечности, заговорница права истински потлачених, права британска девојка која је превазишла националност… И у последњој години живота доказала је да јој није потребна краљевска титула да би наставила да ствара свој посебан тип магије…
Без њене, Богом дане, осетљивости били бисмо уроњени у веће незнање о патњи оболелих од сиде и ХИВ-а, тешком положају бескућника, изолацији губаваца, насумичном уништавању мина…
Дијана ми је једном објаснила да су јој управо њена најдубља осећања патње омогућила да се повеже са одбаченима… И овде долазимо до још једне истине о њој. Упркос свом статусу, гламуру, аплаузима, Дајана је у срцу остала веома несигурна особа, готово детињаста у својој жељи да чини добро другима како би се ослободила дубоких осећања недостојности, особа чији су поремећаји у исхрани били само симптом… Свет је осетио овај део њеног карактера и ценио је због њене рањивости, док јој се дивио због њене искрености.“
Данијел Бањард, директор издавачке куће Пингвин Рендом Хаус, рекао је да ће Спенсерова књига бити „дело од историјског значаја“.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању