Брахитерапија
ЛЕЧЕЊЕ ТУМОРА

 

Примаријус др мед. сци. Ката Дабић Станковић, радијациони онколог, бави се лечењем тумора зрачењем и то углавном лечењем карцинома гинеколошке и уролошке регије. Најчешће је то карцином простате, иначе тумор који се често  лечи управо зрачењем, и тумор грлића материце. Област којом се др Дабић Станковић бави назива се брахитерапија и то је облик радиотерапије којом се високе дозе зрачења допремају у само туморско ткиво или у непосредну близину туморског ткива, па се тиме обезбеђује да околно ткиво буде поштеђено веће дозе зрачења.

– Многе ствари утичу на то како ће се пацијент који има дијагностикован карцином лечити, а одлука се доноси мултидисциплинарно, у зависности  да ли је у питању гинеколошки, или рецимо уролошки пацијент. Јер, тада је обавезно присуство гинеколога у првом случају, или уролога у другом, када се прави конзилијум лекара. У овим тимовима су присутни и радијациони онколог и медикални онколог који се бави  хемиотерапијом. Лечење има свој основни циљ, излечење пацијента, али у зависности од тога да ли је болест узнапредовала, да ли је у питању метастаза, зрачењем се може успорити ток болести, или смањити тегобе пацијената те тако побољшати квалитет његовог живота. У метастатској фази болести, нарочито уколико су метастазе на костима, зрачењем се може постићи много.

Познато је да чак 50 одсто тумора спада у категорију која се  лечи зрачењем.

– Јесте и овај просек је годинама такав. Где год је то могуће, први приступ је хирургија, али у нашем  друштву нажалост пацијенти долазе у иноперабилном стању, када не могу да се оперишу и онда се приступа зрачењу. Оно би било нека замена хирургији, можда пре алтернатива.  Уколико није могуће оперисати, онда се спроводи зрачење.

Како се спроводи тај процес зрачења ? Много се прича данас о томе да се брахитерапијом циљано напада тумор и да то доноси боље резултате?

– Основни приступ у радио терапији  јесте да дате што већу дозу зрачења тумору а да штедите околне здраве органе, па је то циљано зрачење, оно што је опет најближе хирургији. Где год је могуће хируршки одстарнити тумор било које регије, сем кад је у питању хематолошка регија, то даје бољи ефекат. Управо зато и постоје ти конзилијуми где хирург даје своје мишљење да ли је тумор операбилан. Уколико није, радиотерапеут каже да ли  може да се спроведе зрачење или не, хемиотерапеут да ли прво треба применити хемиотерапију… Ради се тимски и инсистира на индивидуалном приступу лечењу. Медицина је напредовала а у светлу тога тај технолошки развитак саме опреме за зрачење је прилично напредовао.

Пише: Бранка Ковачевић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању