Недавно је објављена нова књига др Марка Лопушине и Милана Лајхнера “Легенде Београда” у којој, између осталог пише: “Београд је стар 18 векова. Градили су га Келти, Римљани, Словени, Турци и највише Срби… Београд је препун ликова са калдрма и асфалта, са градилишта и универзитета, који су му давали душу, а и своје животе. “Град је створио њих, а они су стварали град. Давали су престоници оно најбоље од себе. Тако су се узидали у темеље града Београда” – рекао је једном приликом стари градоначелник Бранко Пешић, творац модерног Града. Ове 34 одабране легендарне личности поштујемо, волимо, а многе и лично познајемо. Ово су особе које су стварале Град, а Београд је стварао њих. И заједно су постали светски бренд. Зато је ова прича заправо и портрет Града, начина његовог живљења и персонализована историја Београда.”
Само четири недеље пре атентата на 35. америчког председника Џона Фицџералда Кенедија 22. новембра 1963. у Даласу, југословенски председник Јосип Броз Тито са супругом Јованком боравио је у Белој кући. Необично код овог другог сусрета Кенедијевих и Брозових било је то што је Тито био први комунистички лидер у званичној посети Америци. И што су Јосип и Јованка Броз били последњи државници које је примио овај амерички председник.
Приликом овог сусрета у Вашингтону није било прве америчке даме Жаклине Бувије Кенеди, која се опорављала од порођаја. Уместо ње домаћица је била Џонова сестра Јунис Кенеди С̌рајвер.
До посете Јосипа и Јованке Броз америчком председнику Џону Кенедију није дошло случајно. Године 1951. млади сенатор Џон Кенеди је у оквиру своје турнеје по Европи посетио Брозове у Београду. Како је навео Џефри Перет у књизи “Џек – живот као ниједан други” сенатор Кенеди је признао да је “био фасциниран својим сусретом са Титом, партизанским лидером који је поразио све своје унутрашње супарнике и победио Немце”. У књизи се описује и да је Кенеди запиткивао Тита да ли му је потребно оружје, колику војску може да изгради и да ли верује у руски изненадни напад на Југославију. Док је Тито одговарао, Кенеди је правио белешке.
Дванаест година касније Џон Фицџералд Кенеди звани Џек, позвао је Тита и Јованку у госте на 12 дана. Брозови су били смештени у Вилиамсбургу. Организован им је свечани дочек у Вашингтону и председничка вечера у Белој кући, али и посете Њујорку, Бостону и Универзитету Принстон у Њу Џерсију.
Заговорници теорије завере и илегалне биографије Јосипа Броза Тита тврде у америчко-словеначком документарном филму “Хјустоне, имамо проблем” да је сусрет југословенског доживотног председника и америчког 35. председника био заправо прослава “добро обављеног посла”, повезаног са космичким програмом, којим је Америка хтела да парира СССР-у који је 1961. послао Јурија Гагарина у свемир.
Већ приликом добродошлице у Вашингтону, Јованка Броз је, како су касније сведочили њени преводиоци и пратиоци, искористила прилику и својој домаћици Јунис Кенеди С̌рајвер,, у поверењу открила своју породичну тајну: “Мој отац Михаило Будисављевић је био амерички држављанин. Провео је 25 година радећи физичке послове у Америци, при чему је само два пута долазио у посету породици у Лику. То је и посебан разлог због којег волим и ценим Америку!”
Пише Марко Лопушина
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању