,,Град који нема своје легенде, нема своје историје.“, каже древна изрека. А Котору су легенде средње име. Има их пет: три о настанку града и две из народног живота Которана. Прве се односе на три велике историјске ере Балкана и Средоземља, феничанској, грчкој и словенској. Једна, се међу њима посебно издваја, она о грчкој вили Алкими која живи у пећини Вилиници.
Легенда о вили Алкими је уско везана за грчко местимично насељавање дуж обале Јадрана у доба Илира, током 7. века пре нове ере. О томе сведоче називи грчког порекла, попут ,,Катарео“ или ,,Декатера“ (Котор), Крепис (градска четврт), Гурдић (река) и Плагенти (део приградског насеља Доброте), а уједно и археолошке ископине у Будви и на Вису.
Вила Алкима, чије име на грчком језику значи ,,снажна“, била је миљеница бога Посејдона и боравила на дворовима грчких богова. Иако мила, анђеоски лепа и добродушна, Алкима је била и врло лакомислена. ,,Једном приликом, рече она богу Посејдону: ‘Ја сам овде Бог, а не ти. За мном људи бацају чежњиве погледе и ни за ким другим. Мене сви запажају.Тебе нико не види!’ Тим речима расрди Посејдона који у тренутку срџбе пожели да је убије. Али се на молбу своје браће смилова и казни је прогонством из земље. Од тада Алкима живи на брду Пестинград и лута планинама и тако издржава своју давно изречену казну, у нади да ће се Посејдон ипак смиловати и вратити је тамо где јој је место. Да би јој се Бог смиловао, чини добра дела.“, наводи Томислав Гргуревић, аутор књиге “Одјеци славних времена”.
Једно запажено добро дело виле Алкиме се наводно догодило када су ,,људи са мора“ дошли на Пестинград да ту подигну град, а Алкима их одвратила од те замисли, знајући да брдо није погодно место за живот. Вила им тада рече: ,,Нека морска обала буде ваш стан, јер вам без мора нема живота.“ Људи су потом одлучили да послушају вилин савет и оснују град Котор на обали мора где се и сада налази.
Рисанска легенда о постанку Котора такође препричава готово исту причу о племенитој вили која помаже мештанима. Међутим, у овој легенди, забележеној од стране Вука Караџића, вила саветује цара Душана, славног владара за време највећег успона средњевековног Котора.
,,…Више Котора, у каменитој гори, види се некаква велика јама, као пећина: онда се приповиједа да је ону пећину био почео копати силни цар Душан, да ондје гради град Котор, па му казала вила да то не чини, јер му онђе, у оној врлети, нема ни броду пристаништа, ни коњу поигришта, већ нека га гради доље, крај залива. Цар послуша вилу, и с помоћу њезином начини Котор”, пише Вук Караџић.
Пише Ана Кликовац
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању