Едиција, за чију је реализацију благослов дао архиепископ и митрополит рашко-призренски Теодосије, замишљена је као серија популарних књига великог формата, са фотографијама како читавих сцена дечанског живописа тако и њихових најзанимљивијих и најзначајнијих детаља, и са текстом сведеним на основне информације. Књиге ће приказати више од двадесет циклуса фресака посвећених Христу, Пресветој Богородици и најзначајнијим личностима и догађајима из хришћанске историје.
Прва књига у овој едицији носи наслов „Васељенски сабори“ и објављује се поводом великог јубилеја – 1700 година од Првог васељенског сабора у Никеји (325–2025). Кроз изабране фотографије и краће стручне коментаре, књига износи пред читаоце монументални фреско-циклус Васељенских сабора, представљен у дванаест композиција осликаних у припрати дечанског храма.
Манастир Високи Дечани поседује највећу сачувану збирку аутентичних средњовековних православних фресака. Овом едицијом, братство Манастира жели да широј јавности, на српском и енглеском језику, приближи лепоту и богословску дубину дечанског живописа у приступачном и савременом формату.
Књига „Васељенски сабори“ није само сведочанство црквене истине и саборне вере, већ и живи доказ непрекинуте духовне и културне мисије Манастира Високи Дечани, која се вековима чува ради будућих покољења.
Међу небројаним благом и чудима, које садржи наос цркве, три су ствари од изузетне важности за српски идентитет.
Прва је реликвијар светог краља Стефана Дечанског, који се налази при јужном делу иконостаса. Мошти су најчешће прекривене. У унутрашњости реликвијара почива неоштећено тело суверена. На грудима му почива десна рука, изложена верницима.
Друга је величанствени хорос (бронзани свећњак), поклон цара Душана Манастиру Високи Дечани, који је 1392. године дала обновити и додатно украсити књегиња Милица тако што је у њега уграђено и оружје витезова племића, који су се уз кнеза Лазара борили у бици на Косову пољу 28. јуна 1389. године.
Трећи предмет од изузетне важности за српски идентитет јесте огроман крст, који се налази на северној страни наоса, и који се назива још и Несторов крст. Направљен је другом половином 16. века. На крацима крста изрезбарена је молитва на црквенословенском језику за спас старог српског манастира од куге, која је у то време харала у Пећи.
Иако у широј јавности преовладава мишљење да је Манастир Високи Дечани задужбина искључиво краља Стефана Дечанског, то није тачно. Mанастир је почео да зида краљ Стефан Урош III 1327, а након његове смрти 1331. градња је настављена под његовим сином Душаном и Дечани су завршени 1335. Да су обојица краљева били ктитори Високих Дечана сведочи и њихова заједничка фреска на јужном зиду параклиса Светог Николе у Цркви Христа Пантократора, која је насликана око 1343. године.
Занимљиво је да то није једина представа Стефана Дечанског са својом задужбином на зидовима Цркве Христа Пантократора. У наосу те цркве краљ Стефан је на фресци насликаној такође око 1343. године представљен сам са својом задужбином.
Манастир Високи Дечани уписан је на Унескову Листу светске културне и природне баштине 2. јула 2004. године.
Текст и фотографије Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању