Сићушни архипелаг надомак Азурне обале, преко пута Кана, није превише познат у монденским круговима, али идеалан је за уживање и разоткривање бројних лепота и тајни из историје (Човек са гвозденом маском), културе (бели монаси) и природе
Није необично да туристима поред тако звучних имена околних летовалишта, попут Кана, Нице, Сен Тропеа, Антиба или чак Монте Карла, промакне овај мали делић медитеранског раја састављен од два мања и два већа острва. Она два мања су ненасељене хриди, али права авантура почиње доласком на острва Света Маргарета или Свети Онора. До првог, ближег, стиже се за петнаест минута фериботом из канске луке: цена варира с обзиром на узраст или разне попусте, али повратна карта је отприлике десетак евра. Острва су међусобно удаљена неких пар стотина метара, а тај простор је испунило на десетине јахти и чамаца из којих људи скачу у море. Незгодно је што не можете ићи са острва на острво, већ морате назад у Кан, па друга тура за друго острво. Ствар је у томе што се на једном острву налази манастир и монаси имају свој закупљени бродић који довози туристе ка њима, док за друго острво вози друга агенција! Наравно, уколико на неки начин индивидуално кренете на овај пут, можете се организовати по жељи, али оба острва можете мирно обићи, лаганом шетњом за један дан. И да при том ручате у неком од тамошњих ресторана.
Мистерија из средњег века
Света Маргарета дочекаће вас мирисима бора и еукалиптуса и провести добро обележеним стазама кроз цело острво које је обрасло густим шумама. На многим местима су постављене клупе за пикник, и то на самој обали, у хладовини чудно испреплетаних крошњи и стабала борова. Има неколико пећина и исто толико скромних плажа, идеалних за мале породице или заљубљене парове. Многи воле да гледају птице и једноставно уживају у шетњи острвом, али и да посете тврђаву Форт Ројал коју су у 17. веку изградили шпански освајачи. То је пространо здање са бројним зидинама, отвореним просторима и раштрканим зградама у коме је смештен Музеј мора и морски Истраживачки центар. Унутра, пажњу привлаче акваријум, римски мозаици и крчази и олупине бродова Сарацена из 11. века, а напољу људи који у сенци столетних стабала медитирају или групно раде јогу и млади сликари са својим прибором у покушају да ухвате неухватљиву лепоту природе. Највећа атракција овог острва је, заправо, једна историјска мистерија. У оквиру тврђаве налазио се и затвор у коме је од 1687. до 1698. чамио најпознатији француски затвореник – Човек са гвозденом маском. После толико векова идентитет те особе, прослављене у романима Александра Диме о три мускетара и филмовима сниманим на ту тему, и даље није откривен. Зна се да је заточен по наређењу краља Луја Четрнаестог и да га је на ово острво довео официр Сен-Мар, да нико није смео да пита за њега, да му име изусти и да, уколико овај то сам учини, одмах буде погубљен. Сен-Мар је о овом затворенику, за кога се чак и не зна поуздано да је увек носио маску, осим када су га премештали из једног затвора у други, бринуо до краја његовог живота.
Наставак можете прочитати у броју 3103.