Врело јутро у Србији, скала већ у седам сати показује 34 степена у плусу. Мало ко би се одлучио на излетничку авантуру по овој врелини, али када је у питању Бигар водопад, заштићено природно добро Румуније и један од осам јединствених и најлепших на планети, онда ништа није тешко. Од Београда ауто путем до Смедерева, па право у блокаду саобраћаја, затим споредним улицама, преко њива по шумама и горама наше земље поносне, путем Ковина, Гаја и Шумарка, стиже се у Белу Цркву и Калуђерово, границу Србије и Румуније. И није тако страшно, неких сат и по времена занимљивог путовања. На граници љубазни полицајци, мали прелаз и мало посла, сви добро расположени.– Идете да видите Бигар водопад. Па лепо вам је тамо, мало ћете пешачити, ал’ ваљда сте се припремиле. Доста људи прелази у Румунију само да би видело Бигар каскаде, није ни далеко, срећан пут! Лепо се проведите – са осмехом на лицу испраћа српски полицајац. С друге стране, неких петсто метара даље –Румуни. Ништа мање љубазни и ништа лошије расположени. Труде се да објасне како доћи до Бигара, где је прва банка и у ком месту се одваја за одредиште. Мало на енглеском, мало на немачком, мрдање рукама и главом… све у корист добре комуникације. Углавном жељене информације су примљене к знању и пут настављен. Педесетак километара солидног лакат кривинама изломљеног пута, иако на свим интернет претраживањима пише тридесет, кроз предивне шуме Анина планине у области Караш Северин, и стиже се на импровизовани паркинг са два три киоска из доба Чаушескуа и једним пристојним ресторанчићем.
Наставак можете прочитати у броју 3100.