Lepote vodopada Bigar

Vrelo jutro u Srbiji, skala već u sedam sati pokazuje 34 stepena u plusu. Malo ko bi se odlučio na izletničku avanturu po ovoj vrelini, ali kada je u pitanju Bigar vodopad, zaštićeno prirodno dobro Rumunije i jedan od osam jedinstvenih i najlepših na planeti, onda ništa nije teško. Od Beograda auto putem do Smedereva, pa pravo u blokadu saobraćaja, zatim sporednim ulicama, preko njiva po šumama i gorama naše zemlje ponosne, putem Kovina, Gaja i Šumarka, stiže se u Belu Crkvu i Kaluđerovo, granicu Srbije i Rumunije. I nije tako strašno, nekih sat i po vremena zanimljivog putovanja. Na granici ljubazni policajci, mali prelaz i malo posla, svi dobro raspoloženi.– Idete da vidite Bigar vodopad. Pa lepo vam je tamo, malo ćete pešačiti, al’ valjda ste se pripremile. Dosta ljudi prelazi u Rumuniju samo da bi videlo Bigar kaskade, nije ni daleko, srećan put! Lepo se provedite – sa osmehom na licu ispraća srpski policajac. S druge strane, nekih petsto metara dalje –Rumuni. Ništa manje ljubazni i ništa lošije raspoloženi. Trude se da objasne kako doći do Bigara, gde je prva banka i u kom mestu se odvaja za odredište. Malo na engleskom, malo na nemačkom, mrdanje rukama i glavom… sve u korist dobre komunikacije. Uglavnom željene informacije su primljene k znanju i put nastavljen. Pedesetak kilometara solidnog lakat krivinama izlomljenog puta, iako na svim internet pretraživanjima piše trideset, kroz predivne šume Anina planine u oblasti Karaš Severin, i stiže se na improvizovani parking sa dva tri kioska iz doba Čaušeskua i jednim pristojnim restorančićem.

Nastavak možete pročitati u broju 3100.