У овом познатом београдском дечјем позоришту кажу да имају опробани рецепт за успех, а то је: (свака) бајка у режији (јединог) Милана Караџића. То се десило и сада, када је Караџић узео ову легендарну француску бајку из 18. века у драматуршкој обради познате књижевнице Иване Димић и поставио је на сцену овог театра. Насловне улоге поверио је младим глумцима Ањи Павићевић и Ђорђу Кадијевићу.
Милан нас је уочи премијере подсетио да је позориште „Бошко Буха“ својевремено већ три пута изводило ову бајку, али да је она била сасвим другачија:
– Драматург је прошлог пута био Стеван Копривица и представа се наслањала на оригиналну причу, па и сам „Дизнијев“ филм из 1991. који смо сви гледали. Наша садашња верзија потиче из средине прошлог века, а у њу се уводе и неки нови ликови, попут чаробњака који је покретач целог заплета и расплета. Поред елемената праве бајке има доста хумора, романтике, али и хорора.
За разлику од редитеља, који и иначе воли хорор-филмове, серије са вампирима и романе Стивена Кинга, Ивана Димић не сматра да у представи има неке велике страве, а још мање ужаса:
– Захваљујући неспретном чаробњаку, нестручном у баратању магијом, има доста фине ироније у целој причи, што је сасвим у реду, јер дух времена је такав да деца имају другачији однос према бајковитом него што смо ми имали.
Истина је. Нова генерација у бајкама више не види само фантазију, снове, забаву, већ и нешто више и нешто дубље и зато свака од досадашње двадесет и три верзије исте бајке (колико су их историчари побројали) јесте другачија, прилагођена новим генерацијама.
– „Лепотица и звер“ је прича о различитостима са којима се деца рано срећу у животу и већ у том узрасту она треба да знају да је добро бити различит и аутентичан – сматра Ђорђе Кадијевић. – деца ће постати бољи људи ако то на време схвате.
Његова колегиница Ања Павићевић у улози Лепотице каже исто то, само мало поетичније и из женског угла:
– Све девојчице знају да је пубертет занимљив период у њиховом животу у коме упознају и прве принчеве и прве звери!
Оца лепих кћери, од којих се једна заљубљује у Звер, тумачи ветеран овог позоришта Бранислав Платиша, фришки пензионер, али и јединствени рекордер: играо је у све четири верзије „Лепотице и звери“, додуше различите улоге – од обичног вука до праве Звери. Искусна „позоришна звер“, Платиша даје савет:
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању