На вратима Пелепонеза, мистичног југа Грчке, којим владају митови и легенде, туристе дочекују неимарска чуда старог и новог света којих нема у понудама наших туристичких агенција
Већина туриста који походе летовалишта у околини Атине, на жалост, само пролазе преко Коринтског канала: зауставе се на неколико тренутака да направе фотографије „које одузимају дах“ и настављају даље.Тако туристи из ове области понесу само понеки снимак и нешто коринтског сира „гравијера“ који, уосталом, може да се купи у било којој тамошњој самопослузи. Из Атине сваки час иде аутобус за Коринт, као и из Лутракија, такође омиљеног одмаралишта, са супротне стране Канала од Атине. Из Лутракија је цена аутобуске карте тек један евро, а до града Коринта има неких седам и по километара. Може и пешке, што да не? Изазов за љубитеље рекреације и шетње поред мора.
Лепа је то шетња – поред Казина и касарне преко преводнице за пешаке и аутомобиле и неке пустахије где нема баш ничега, тек по која усамљена кућа. Уз флашицу воде и са удобним патикама лако се прође тај пут. Изнад Коринтског канала има четири моста, поглед са њих је очаравајући, али посебно су занимљива још два мала моста на улазу и излазу из канала. Направљени су за пешаке, бициклисте, аутомобиле и налазе се готово у нивоу воде. Када брод наиђе, они се не подижу већ спуштају на дно. Када се поново подигну, често изгледају као рибарске мреже – пуни морских плодова.
Цео канал изгледа грандиозно и величанствено, баш каква је и прича о његовој изградњи. Дугачак нешто мање од шест и по километара, повезује Јонско и Егејско море, а раздваја два полуострва – Атику и Пелопонез. Горе, где туристи стоје, на висини од око осамдесет метара, широк је двадесет и пет метара, а тамо доле, где бродови плове, мало је ужи. Сваког уторка канал се затвара како би се почистио одрон са литица. Идеја о градњи канала стара је више од три хиљаде година, али је први нешто конкретно урадио Перијандер, владар Коринта с краја седмог и почетка шестог века.
Наставак можете прочитати у броју 3105.