Таласи врелих дана се смењују а узимање терапије није увек у време када сте код куће, па сте можда кутију са антибиотицима ставили у џеп или ташну, да лек попијете на плажи, или док шетате градом…Или сте кутију лека оставили у аутомобилу?! Овакво поступање је не само погрешно, већ и опасно и може резултирати озбиљним последицама по ваше здравље. Летње врућине захтевају наглашен опрез код чувања лекова, упозоравају стручњаци.
Дакле, када жива у термометру пређе 25 степени, неопходно је да повећате бригу о чувању лекова које користите. Високе температуре могу изазвати промену активних супстанци, чиме ће ефикасност лека бити умањена, или могу довести до промене боје, конзистенције, мириса, укуса или пак изазвати процес разградње лека. Зато је правилно поступање са лековима од суштинског значаја, како би ефекти ваше терапије били добри.
Лекови се морају чувати на сувом, тамном и хладном месту. То „хладно“ подразумева температуру до 25 степени. Најбоље је да кутије са лековима чувате у посебној фиоци у најхладнијој просторији вашег стана, али никако не у купатилу или кухињи где је због паре, влага изнад границе дозвољеног и представља додатни ризик.
Апотекари саветују и да се антибиотици током врелих дана чувају у фрижидеру јер би у противном могли изгубити стабилност и ефикасност. Лекови против епилепсије, лекови за срце или хормонска терапија, веома су осетљиви и не би их требало излагати вишим температурама или јачој светлости у било ком тренутку. Капи за нос, капи за очи и капи за уши, као и вагиналне таблете, потребно је чувати на температури од 2 до 8 степени Целзијуса. Капи за очи морате бацити најкасније 30 дана после отварања, чак иако сте их чували на поменутој температури. Праћење препорука произвођача за правилно чување лекова од пресудне је важности за очување активних супстанци и спречавање губитка делотворности и ефикасности ваших лекова.
Недовољан степен здравствене едукације који резултира и неадекватним чувањем лекова у урбаним домаћинствима са свим последицама које собом такво поступање носи, светски је проблем, показале су студије Националних института за здравље Бразила и Аргентине, а врло сличне резултате дале су и студије спроведене у пет градова САД-а и на Новом Зеланду.
Студије су показале високу преваленцију урбаних домаћинстава са неадекватним чувањем лекова од чак 76,0 одсто. Директно излагање сунчевој светлости забележено је у 10,9 одсто домаћинстава, присуство прашине у 23,6 одсто, чување лекова у кухињи, купатилу, гаражи 38,3 одсто, складиштење на дохват деце у 76,0 процената. Лекови који се више не користе најчешће се недозвољено одлажу у животну средину у 92,1 одсто домаћинстава.
Студије су показале и да је неадекватно чување вероватније уколико је брига о лековима одговорност мушкарца, односно уколико у домаћинству нема жена и нема деце. Нешто нижи скор забележен је уколико о чувању лекова брину старије особе.
Александра Газивода
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању