Друга идеја за наслов овог текста била је „Златибор на Дунаву“. Та кратка реченица може да се тумачи на два начина. И, како год је протумачили били би у праву. Ево зашто поређење са Златибором. Овде, кажу стручњаци, постоје, као и на Златибору, струјања која нису класична ружа ветрова, али јесу спој који прија телу, пре свега плућима. Други Златибор је онај градитељски. Нападнута је обала језера и то озбиљно. Улице су читаве за годину-две никле. Свуда се нешто гради, а када се гост прошета тим градилиштем стекне утисак да је градио ко је где могао и хтео.
-Одрастао сам овде, знам какво је и колико интересовање за овим крајем, али ми, ипак, није јасно за кога се оволико гради и ко ће то да купи-кратко је прокоментарисао конобар у једном од ресторана на обали.
Мало упознавања са крајем. За Сребрно језеро може да се каже да се налази у предграђу Великог Градишта. Од центра града до центра викенд насеља Сребрно jезеро има два километра. Језеро је настало преграђивањем са две бране споредног тока реке Дунав. А сребрно је и лети и зими. Само треба да се сачека смирај дана када настане игра светлости по површини. Када те искрице почну да му дају неку необичност. То сребро по површини дало му је и име.
А док не почне игра светлости, шетња и купање. Гужве нема. Опет је саговорник конобар и појашњава: „Само је после короне било пуно, сада то није ни приближно томе. Помера се лепо време. Септембар, па и октобар знају да буду лепи, вода да буде топла, али узалуд. Одмори су прошли, почиње шклоска година, нема више гостију“.
Иако је врео летњи дан, на шеталишту готово да нема људи. На првој плажи, оној ближој брани, у води двадесетак купача. Мало њих витамин Д сакупља опружено на невеликој пешчаној површини. У хладу оближње жалосне врбе сместило се још њих двадесетак. Испод балдахина, и њих има двадесетак, нема никога. Изнајмљивање за цео дан је две хиљаде. У наставку је неколикои лежаљки. И оне празне. Момчић задужен за чување и наплату тражи седамсто динара за две. Сунцобрана нема. Кратко коментарише да није потребан, јер су лежаљке у хладу дрвета.
Негде на средини језера водоскок, или фонтана, баца млаз увис. Четворка петнаестогодишњака педалином кружи около. Фонтана има два нивоа. Баца мало,ниско, па појача. Е, када појача, а вода сукне увис и поветарац је нанесе на четворку, настаје цика. Реагују примерено годинама. А, познато је, глас се брзо и јако преноси преко воде. Па када они цикну, сви на плажи погледају у том правцу. Можда и због страха, јер управо је објављена вест да су два језера у Србији узела по једну жртву.
Преко пластичног понтона неколико малишана одлази ка вештачкој стени за пењање. Урађена је од неке врсте гуме. Јака је, али не и крута. Пењу се, падају у воду, а они који се домогну врха, опет уз вриску, скачу. Ко на главу, ко на ноге.
Текст и фотографије Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању