Полуострво Халкидики са чувена три прста одавно је омиљено, посебно међу српским туристима и осталима из окружења, као једна од најближих регија на коју многи који једном дођу насатве редовно да је посећују. Гостољубиви Грци одавно су научили српски језик па је споразумевање лако, а и цене на првом прсту, Касандри, су и даље повољније, па само треба изабрати место, благовремено резервисати одговарајући смештај и дугоочекивано летовање може да почне. Али, како се о првом прстену већ доста тога зна, овога пута смо се одлучили да посетимо други прст – Ситонију, по многима најлепше полуострво Халкидикија.
До почетка средњег прста, које је добило назив по сину грчког бога мора Ситону, потребно је око 10 сати вожње од Београда, у зависности од пауза и чекања на границама. Прво место на које се стиже је Никити које се налази на западној страни полуострва, које опасава око 120 километара пута и скоро исто толико лепих плажа по којима је Ситонија позната. Топла и чиста вода у песковито – шљунковитим увалама са природним хладом борова и маслина, уз хотелске комплексе и већим деловима на којима се може ставити сопствени мобилијар, испуњавају захтеве већине туриста. Пут из Никитија води на источну и западну страну прста којом се већ након двадесетак километара стиже до средине полуострва где се налази највеће туристичко летовалиште Неос Мармарас.
Већ на први поглед, градић који је добио назив по избезглицама које су га основале дошавши са турског острва Мармарас које се налази у близини Истанбула, разликује се од осталих грчких градића. Простире се дуж три веће увале и неколико малих скровитих плажа, са кућама које нису типично грчке већ мешавина разних стилова које су начичкане дуж шеталишта поред мора и на околним брдима. На ободу Неос Мармараса су две дуге пешчане плаже, а једина је мана што се до већине кућа са апартманима долази стрмим улицама. Мада то није лоше за кондицију и линију. После целодневног брчкања у мору, шетње до Градске или Рајске плаже и до смештаја, свако ће стећи добру кондицију. Ко не воли толико да пешачи може се превести електричним возићем који кружи по околини, вози и до Рајске плаже и назад, и то до поноћи. Град је типично приморски са мноштвом ресторана, таверни и кафеа поред мора, на доковима и на самој плажи.
Неос Мармарис није само летовалиште јер у њему живи око 3.000 становника, са црквом и школом у центру места. Заправо, у градићу постоје два центра, такозвани велики и мали центар. Има и два дока, мањи са старијим бродићима и рибарима, и велики на коме су усидрени већи једрењаци и луксузне јахте. До седамдесетих година прошлог века становништво Неос Мармараса се углавном бавило пољопривредом, али су се након отварања луксузног комплекса хотела „Порто Карас“ и коцкарнице (која је тренутно не ради), становници окренули туризму.
Текст и фотографије Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању