Ликвидације као ехо 5. Октобра

Коме је и зашто засметала достојанствена манифестација којом је обележен Дан полиције у присуству председника Србије Александра Вучића и државног врха Србије и Републике Српске? Које све опасности носе тврдње неолиберала о „таласу убистава” и „повратку Србије у деведесете”? Шта је сведочио амбасадор Монтгомери?

Усхићена деца, понос на лицима постројених поли- цајаца, импресивна опре- ма органа реда, аплаузи грађана – слика је коју је српска полиција емитовала прет- прошлог викенда. Послата је порука да полиција није кордон према грађанима, али јесте према онима који би да угрозе њихо- ву безбедност. Ово су кључни утисци са спектаку- ларног обележавања Дана полиције у Београду и другим градовима у Србији, на коме су припадници снага МУП-а, у присуству председника Србије Александра Вучића, председнице Скупштине Србије Маје Гојковић, чланова владе и председника Републике Српске Милорада Додика, показали своју одлучност служењу заједници и могућности суочавања са криминалом. Ова порука је, у својој основи, неполитичка, али је наишла на спорадичне коментаре чији аутори свој аутортитет не базирају на подршци из Србије, него на подршци из иностранства.

Срамне изјаве дела опозиције

Тако су се једне београдске новине, а у ствари идеолошки билтен који се, штампан страним новцем, у име индивидуалне слободе, тржишта и људских права, руга заједници, моралу и држави, на насловној страни обележавањем Дана полиције бавиле бирајући изјаве које тај догађај смештају у негативни вредносни контекст. Jедан бивши председник владе Србије и министар унутрашњих послова СР Југославије, Зоран Живковић, на првој страни овог листа постројавање полиције пред јавношћу, којим се демонстрира одлучност полиције да служи заједници, види као још један натегнути разлог за напад на актуелног председника Србије, Александра Вучића. Рекао је да је „председник Србије желео да покаже како полиција према њему осећа потпуну лојалност, што апсолутно није тачно“. А коме то треба да буде лојална полиција, ако не председнику, ма ко да је то у датом тренутку именом и презименом? Па и овом „бившем“, Живковићу, је била лојална та полиција јер је то њена уставна улога и нико тада полицију није позивао на пуч, како он то својом изјавом чини сада.

Наставак можете прочитати у броју 3097.