Љубивоје Тодоровић је рођен 1943. у селу Шанац поред Западне Мораве, код Крушевца. Још као дечак истраживао је тајне ове реке, ушћа Расине и састав Западне и Јужне Мораве између Сталаћа и Варварина. После завршене Машинске техничке школе у Крушевцу и Машинског факултета у Београду постао је успешан привредник и генерални директор Индустрије “14. октобар” у Крушевцу, а затим и секретар Одбора за индустрију Привредне коморе СР Југославије. После одласка у пензију, саградио је етноводеницу „Моравски цвет“ на свом плацу у селу Макрешане, на десној обали Западне Мораве, у 78. години је објавио прву збирку песама “Морава крв плава”, а сада је у 83. представио је своје ново дело – први електрични фијакер у Србији.
До електричног фијакера дошли сте адаптацијом старог фијакера и старих кочија, јел тако ?
– Стара наслеђена возила из двадесетих година прошлог века да би постала електрична, адаптирана су на следећи начин: предњи точкови са дрвеним паоцима су добили пуњену гуму ради лакшег управљања. Задњи точкови са дрвеним паоцима су обложени гуменом траком. Клизни лежајеви на сва четри точка су замењени котраљним лежајевима. Управљање је решено уградњом управљача аутомобила спојеног са постојећим аксијалним лежајем (штелом). На задњим точковима су уграђене добош кочнице аутомобила. Старе гасне светиљке су задржане, само имају електрично осветљење. Стара оригинална труба је задржана. Све остало је функционално и естетски као на старом фијакеру и кочијама. Тежина једног возила је 450 килограма. Носивост – возач плус три путника је до 450 килограма.
А како је уграђен електрични погон?
– Тако припремљена стара возила дају услове да се на њих угради савремени електрични погон. Погон је решен са следећим компонентама: електромотор 3кw, произведен у Литванији, тежине 14 килограма; планетарни преносник из Хонгконга, тежине 18 килограма; литијумска батерија са пуњачем, произведена такође у Кини, тешка 62 килограма; ланчани преносник комплетан, произведен у Суботици. Обезбеђена је електроопрема за заштиту и повезивање свих елемената и развијен софтвер за управљање возилом и софтвер за дигиталну заштиту, као и командни панел за избор смера и педала за мењање брзина.
Како функционише ово возило, односно како се њиме управља?
– Окретањем кључа бира се смер напред “1”, назад “0”. Притиском стопала возача на папучицу гаса долази до кретања возила. Притисак на папучицу гаса је линеарно сразмеран брзини возила. Променом стања прекидача (папучице) возило се зауставља, односно долази до кочења погона. Максимална брзина електромотора у смеру `напред` је ограничена на 3.800 обртаја у минити. Максимална брзина електромотора у смеру `рикверц` ограничена је на 1.900 обртаја у минути. Након што возач притисне папучицу гаса, потребна је 0,1 секунда да се оствари жељени обртни момент на излазном вратилу мотора, исто време одзива је и код кочионог дејства. Како би се остварило меко убрзање и успорење приликом покретања и заустављања као заштита, брзина `напред` је ограничена на 8 км/сат, а `рикверц` 5км/сат. Нова тежина возила са уграђеним компонентама изноци 450 килограма. Може поднети нагиб пута до 15 степени и спада у класу возила 4.
Пише Живомир Миленковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању