Грађани Србије мање привржени ЕУ
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

Да ли сте за улазак Србије у Европску унију? Када би то питање данас било постављено на референдуму 43 одсто грађана би одговорило „да“. Против би било 10 одсто мање. Сваки десети не зна шта би одговорио. То су резултати истраживања Министарства за европске интеграције.

Након две године пандемије анкетари су поново били на терену и  утврдили  да је, у околностима рата у Европи, енергетске кризе и инфлације, кризе у дијалогу Београда и Приштине –  седам одсто грађана променило мишљење и није више за европски пут Србије.

Када је стигла одлука да Брисел укида визе Србији, подршка грађана евроинтеграцијама била је највећа – изнад 70 одсто. Најмања када су изручени хашки оптуженици. Подршка варира, али како се процес интеграција захуктава, по правилу и опада. То говори и пример Хрватске, 2011. је само 22 одсто грађана било за улазак у Унију, две године касније на референдуму – 66 одсто.

– Ниједна влада ниједне земље не би расписала референдум о уласку у ЕУ без да пре тога не поведе озбиљну кампању у којој би комуницирала грађанима шта су предности, а шта су трошкови. Те ствари се у нашој земљи још увек недовољно комуницирају – каже Милена Лазаревић из Центра за еропске политике.

А корист од чланства илуструје Хрватска – од 2021. до 2027. из буџета Уније добиће више од девет милијарди евра бесповратно. Колико и цео Западни Балкан у том истом периоду.

 

Пише Милица Стаматовић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању