Ljudi oko nas:vredne ruke oca Željka Kretića

Nije taj događaj ušao ni u kakvu knjigu rekorda, a mogao je. No, bez obzira, ostaće zapisan u crkvenim knjigama. Tek što se razda-nilo, maja 31. prošle godine, a na ske-le postavljene uz Hram Svetog Nikole, u Šimanovcima, počeli su da se penju moleri. I kada su se latili posla, kada su valjci i četke počeli da os-tavljaju boju na zidovima, otac Željko Kretić, starešina hrama, počeo je da broji. Iako mu je bilo najavljeno da će popriličan broj mladih molera da se tog jutra uzvere uz skele, ni sanjao nije da će ih stići tačno trideset.– Bilo je oko pola šest kada su počeli da rade – seća se otac Željko, uz napomenu, odmah na početku raz-govora, da ga je oktobra 2017. episkop sremski Vasilije odlikovao zvanjem protojereja-stavrofora. – Zvao sam i vladiku Vasilija da dođe na tu malu svečanost i on je stigao oko dva. A pola sata ranije, sve je bilo gotovo. Cela crkva je bila okrečena. Pojašanjava potom da su sve to ura-dili ljudi dobre volje, zapravo jedna velika firma u znak zahvalnosti što je za njihove poslovne partnere orga-nizovao izlet do Svete gore.Ovo je samo mali deo onoga što su vredne ruke ovog sveštenika ura-dile otkako je pre 22 godine stigao u Šimanovce. Jer, od parohije u koju niko nije hteo, sada je ovo mesto koje bi svaki sveštenik poželeo.– U Šimanovce sam došao 1997. go-dine – započinje priču otac Željko. – Bilo je sve zapušteno. Do devedeset i neke godine, nekoliko godina pre mog dolaska, nije ni bilo svešte-nika. Crkva je rušena 1943.godine i kada sam došao, taj minirani zvonik je još stajao. Nije bilo ni parohijs-kog doma, ograda propala, zidovi ispucali, krov polomljen…

Nastavak pročitajte u broju 3183.