Људи око нас:вредне руке оца Жељка Кретића

Није тај догађај ушао ни у какву књигу рекорда, а могао је. Но, без обзира, остаће записан у црквеним књигама. Тек што се разда-нило, маја 31. прошле године, а на ске-ле постављене уз Храм Светог Николе, у Шимановцима, почели су да се пењу молери. И када су се латили посла, када су ваљци и четке почели да ос-тављају боју на зидовима, отац Жељко Кретић, старешина храма, почео је да броји. Иако му је било најављено да ће поприличан број младих молера да се тог јутра узвере уз скеле, ни сањао није да ће их стићи тачно тридесет.– Било је око пола шест када су почели да раде – сећа се отац Жељко, уз напомену, одмах на почетку раз-говора, да га је октобра 2017. епископ сремски Василије одликовао звањем протојереја-ставрофора. – Звао сам и владику Василија да дође на ту малу свечаност и он је стигао око два. А пола сата раније, све је било готово. Цела црква је била окречена. Појашањава потом да су све то ура-дили људи добре воље, заправо једна велика фирма у знак захвалности што је за њихове пословне партнере орга-низовао излет до Свете горе.Ово је само мали део онога што су вредне руке овог свештеника ура-диле откако је пре 22 године стигао у Шимановце. Јер, од парохије у коју нико није хтео, сада је ово место које би сваки свештеник пожелео.– У Шимановце сам дошао 1997. го-дине – започиње причу отац Жељко. – Било је све запуштено. До деведесет и неке године, неколико година пре мог доласка, није ни било свеште-ника. Црква је рушена 1943.године и када сам дошао, тај минирани звоник је још стајао. Није било ни парохијс-ког дома, ограда пропала, зидови испуцали, кров поломљен…

Наставак прочитајте у броју 3183.