На требињској пијаци седи сваког дана поред своје тезгице где је разместила неколико кеса са смоквама, нешто кивија, празилука, љутих папричица, киселих краставаца и свежих јаја. Све убрано или узгојено у њеној башти у Засаду, насељу километар удаљеном од центра Требиња. Некада је ова жена тај пут прелазила пешке, носећи у свакој руци торбу са по десет килограма плодова са свог имања. Данас ужива у благодетима аутомобила. Она и њене пријатељице, посебно Стана („њој могу рећи све , а да ме не боли глава после тога“, каже Добрила), главне су звезде ове пијаце. Око њих је увек много муштерија и суграђана. Воле да слушају приче Добриле Миљковић, које је покупила из живота, за ових осамдесет и осам година откако је дошла на свет. Нарочито воле да слушају како је постала једна од „звезда“ телевизијске серије „Луд, збуњен, нормалан“, популарне и код нас. Редитеља Елмира Јукића и сценаристу Феђу Исовића зна док су били деца. И породице су им се знале. Сценариста је понудио Добрили да игра себе у овој хумористичкој серији. Она, неповерљива, запрети му: „Немој, Феђа, да се играш са мном, жалосна ти мајка. Мој брат је умро, мој тата је умро…ако ти мене ту нешто исмјеваш…што тај Изет зна да извали гадних ријечи, држи се добро“! И обећа јој Феђа да ће Добрила у серији да ради оно што најбоље зна – да продаје своје смокве на пијаци. Тако и би, и то у много епизода. Тако је Добрила постала звезда пијаце, Требиња, Босне и Херцеговине, па и дијаспоре, одакле је родбина звала чим је угледала на екрану. Њен живот пре „светске славе“ био је подједнако леп и узбудљив.
Наставак можете прочитати у броју 3099.