Логореја-болест неумереног причања

Прекомерно причање представља жељу за доминацијом и потиснуту агресивност, а најчешће се јавља као последица психичких обољења где је потребно лечење.

Сви смо, бар некада, били у ситуацији да упознамо особу која много прича, не да другима да дође до речи, па ни до даха, а тешко их је пратити у њиховом безграничном излагању. Причалице живе у убеђењу да је њихово излагање веома интересантно па не престају да говоре о свим темама које им падну на памет. Код таквих особа се развија одбрамбени механизам који их тера да што више причају како би се одбранили од вербалних прекидања других. Неумерено приповедање је покушај да се доминира другима и често се среће као стeреотип у културама где се сматра да је то израз интелекта, односно да је паметније много говорити, за разлику од оних који „немају шта да кажу“. Наравно, ни најмање их не интересује, да ли њихов саговорник, или боље рећи, слушалац има нешто да прозбори, прокоментарише, па најчешће, врло брзо, након неколико сусрета, остају без, њима преко потребне, публике.

Наставак можете прочитати у броју 3095.