Logoreja-bolest neumerenog pričanja

Prekomerno pričanje predstavlja želju za dominacijom i potisnutu agresivnost, a najčešće se javlja kao posledica psihičkih oboljenja gde je potrebno lečenje.

Svi smo, bar nekada, bili u situaciji da upoznamo osobu koja mnogo priča, ne da drugima da dođe do reči, pa ni do daha, a teško ih je pratiti u njihovom bezgraničnom izlaganju. Pričalice žive u ubeđenju da je njihovo izlaganje veoma interesantno pa ne prestaju da govore o svim temama koje im padnu na pamet. Kod takvih osoba se razvija odbrambeni mehanizam koji ih tera da što više pričaju kako bi se odbranili od verbalnih prekidanja drugih. Neumereno pripovedanje je pokušaj da se dominira drugima i često se sreće kao stereotip u kulturama gde se smatra da je to izraz intelekta, odnosno da je pametnije mnogo govoriti, za razliku od onih koji „nemaju šta da kažu“. Naravno, ni najmanje ih ne interesuje, da li njihov sagovornik, ili bolje reći, slušalac ima nešto da prozbori, prokomentariše, pa najčešće, vrlo brzo, nakon nekoliko susreta, ostaju bez, njima preko potrebne, publike.

Nastavak možete pročitati u broju 3095.