ХРАМ ПРАИСТОРИЈСКИХ ЛОВАЦА:
ЛОКАЛИТЕТ У ТУРСКОЈ ЗБУЊУЈЕ СРУЧЊАКЕ

Лако је било када се појавила писана реч. Од тада се знало шта је шта, односно шта нам је ко оставио у наслеђе. Мада, и поред забелешки, постоје недоумице око многих ствари чија се старост вековима мери. А када је реч о археолошким истраживањима, одвајкада је било дилема и спорења стручњака. Када је реч о датовању, мало се ситуација побољшала шездесетих година минулог века када је у истраживања укључена метода радиоактивног угљеника, позната као Метода Ц-14. За њу је амерички стручњак Вилард Френк Либи добио 1960. године Нобелову награду за хемију. Њу данас стручњаци користе за одређивање старости органских ствари, па на основу тога их и датирају. Али, изненађења увек има.

Изненађење је овом приликом стручњацима приредио археолошки локалитет Гобекли Тепе у Турској. Није ово налазиште било непознато научницима пре него што је постало светска сензација. На том Трбушастом брду, како би превели назив, још шездесетих година прошлог века стручњаци су нашли остатке византијске куле. И Брдо је као такво живело свој живот све до 1995. године када је археолошка екипа, предвођена Немцем Клаусом Шмитом, почела да копа. Убрзо је вест са налазишта обишла свет. “Гобекли Тепе” није само византијска кула, већ налазиште старо 12.000 година”-огласио се Шмит.

Али, старост је само временска одредница. Налази су прича. А оно на шта су стручњаци овде наишли јесте сензација. За медије да, али су научници ипак обазриви. Јер, не руше се тек тако лако успостављене временске границе у развоју човечанства. Зато је неко олако прихватио све новонастале теорије о овом налазишту, док се други уздржано изјашњавају о томе.

Како год, посетиоци овде имају шта да виде и у чему да уживају, иако је, како је већ речено, тек делић овог налазишта изашао после подоста миленијума на светлост дана. Дакле, Шмит је 1995. године са турским археолозима започео систематска ископавања. Пратећи неколико поређаних камених громада, археолози су откопали осам прстенова начињених од камена. С јесени те године урађена су и геомагнетна снимања и утврђено је да таквих прстенова има најмање двадесет.

Пише О. РАДУЛОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању