HRAM PRAISTORIJSKIH LOVACA:
LOKALITET U TURSKOJ ZBUNJUJE SRUČNJAKE

Lako je bilo kada se pojavila pisana reč. Od tada se znalo šta je šta, odnosno šta nam je ko ostavio u nasleđe. Mada, i pored zabeleški, postoje nedoumice oko mnogih stvari čija se starost vekovima meri. A kada je reč o arheološkim istraživanjima, odvajkada je bilo dilema i sporenja stručnjaka. Kada je reč o datovanju, malo se situacija poboljšala šezdesetih godina minulog veka kada je u istraživanja uključena metoda radioaktivnog ugljenika, poznata kao Metoda C-14. Za nju je američki stručnjak Vilard Frenk Libi dobio 1960. godine Nobelovu nagradu za hemiju. Nju danas stručnjaci koriste za određivanje starosti organskih stvari, pa na osnovu toga ih i datiraju. Ali, iznenađenja uvek ima.

Iznenađenje je ovom prilikom stručnjacima priredio arheološki lokalitet Gobekli Tepe u Turskoj. Nije ovo nalazište bilo nepoznato naučnicima pre nego što je postalo svetska senzacija. Na tom Trbušastom brdu, kako bi preveli naziv, još šezdesetih godina prošlog veka stručnjaci su našli ostatke vizantijske kule. I Brdo je kao takvo živelo svoj život sve do 1995. godine kada je arheološka ekipa, predvođena Nemcem Klausom Šmitom, počela da kopa. Ubrzo je vest sa nalazišta obišla svet. “Gobekli Tepe” nije samo vizantijska kula, već nalazište staro 12.000 godina”-oglasio se Šmit.

Ali, starost je samo vremenska odrednica. Nalazi su priča. A ono na šta su stručnjaci ovde naišli jeste senzacija. Za medije da, ali su naučnici ipak obazrivi. Jer, ne ruše se tek tako lako uspostavljene vremenske granice u razvoju čovečanstva. Zato je neko olako prihvatio sve novonastale teorije o ovom nalazištu, dok se drugi uzdržano izjašnjavaju o tome.

Kako god, posetioci ovde imaju šta da vide i u čemu da uživaju, iako je, kako je već rečeno, tek delić ovog nalazišta izašao posle podosta milenijuma na svetlost dana. Dakle, Šmit je 1995. godine sa turskim arheolozima započeo sistematska iskopavanja. Prateći nekoliko poređanih kamenih gromada, arheolozi su otkopali osam prstenova načinjenih od kamena. S jeseni te godine urađena su i geomagnetna snimanja i utvrđeno je da takvih prstenova ima najmanje dvadeset.

Piše O. RADULOVIĆ

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju