Представа, чија је премијера одржана протекле седмице (23. фебруара), интимно је посвећена глумцу Борису Комненићу, који је требало да се врати у Народно Позориште са Стриндберговом представом „Отац“, у режији, управо, Ђурђе Тешић. Али, због болести је морао да напусти пробе, док је остатак екипе решио да одустане од ње сматрајући да без Комненића нема представе.
Комненић је преминуо пре непуних годину дана и снови о „Оцу“ су се распршили. Од тог недовршеног рада на Стриндберговом делу, редитељка Ђурђа Тешић није имала мира. Почела је да размишља о још једном класичном делу славног шведског писца који јој је постао некаква звезда водиља. Некада је са успехом поставила „Госпођицу Јулију“, а сада се окренула „Пеликану“, једном од најпознатијих дела из касне фазе стваралаштва Августа Стриндберга. Написано је 1907. године и њиме је аутор отворио своје експериментално „Интимно позориште“ у Стокхолму.
Док се „Отац“ завршава смрћу оца, „Пеликан“ почиње смрћу оца, што је окидач за почетак растакања тајни и скидања велова са лица чланова једне породице. Ту узбудљиву причу режирала је Ђурђа Тешић која је и адаптирала текст, уз помоћ драматурга Ђорђа Косића. Пажљиво је одабрала глумачку екипу која делује као једна права породица, али за разлику од оне „пеликанске“ ова је срећна и задовољна оним што је остварила. Њу предводи Душанка Стојановић Глид у улози Елизе, мајке удовице, а следе је Вања Ејдус као служавка Маргарет и младе снаге Ива Милановић (Герда, ћерка), Вучић Перовић (Аксел, зет ожењен Гердом) и Недим Незировић који тумачи лик Фредрика, сина и студента права.
Ива Милановић и Вучић Перовић (33) су већ играли заједно у овом позоришту, у представи „Орландо“, док је новопазарски суперталентовани глумац Недим Незировић први пут у националном театру, али и у некој тако великој улози. У чувеном комаду „Бетон махала“ био је само један од десетак младих глумаца који се, ипак, издвојио од осталих. Као што каже Молина Удовички Фотез, директорка Драме овог позоришта, Душанка Стојановић Глид је високо подигла глумачки задатак у раду на овој представи, тако да за троје млађих глумаца она би могла да се води као њихов мастер рад. Поготово у случају Иве која само што није дипломирала на Академији. Недим додаје да су пробе биле „жесток ментални тренинг“ за њега.
Редитељка представе каже да је Душанка заиста била велика инспирација свима током рада на представи, „прилика да се сви развијамо и постанемо бољи“. Посебно зато што је јако тешко све догађаје и емоције, истине и лажи, сместити у једну ноћ током које се дешава радња.
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању