Председник Мадагаскара Андри Раџоелина (51) изјавио је у обраћању нацији, да је морао да оде на сигурно место како би заштитио свој живот. Бег је уследио након протеста младих који су захтевали његову оставку. Како преноси Ројтерс, Раџоелина није открио где се налази, али је распустио Скупштину. Војни извор и други званичници рекли су за ту агенцију да је Раџоелина побегао из земље авионом француске војске 12. октобра након што су мадагаскарске трупе објавиле да подржавају демонстранте.
Раџоелина је евакуисан француским војним авионом на захтев председника Француске Емануела Макрона, пренео је француски јавни сервис (РФИ), а француска амбасада на Мадагаскару раније је одбацила могућност војне интервенције у својој бившој колонији. Извор из највеће опозиционе партије ТИМ саопштио је за Би-Би-Си да опозиција планира опозив председника Раџоелине због „напуштања дужности“.
Раџоелина је пре одласка из своје земље упозорио на покушај преузимања власти, пошто се војска све више ставља на страну демонстраната и протеста који од 25. септембра потресају земљу. Војни званичници који подржавају протесте омладине преузели су контролу над паравојном жандармеријом, у присуству високих владиних представника, навели су очевици. По њиховим речима, генерал Нонос Мбина Мамелисон је преузео функцију шефа жандармерије од генерала Жана Херберта Ракотомалале на церемонији којој су присуствовали и министар војске и начелник Генералштаба. Војни лидери Мадагаскара преузели су власт над том земљом, након што су распустили Сенат, Уставни суд, електорално тело и друге државне институције, пренео је Ројтерс.
Протести који су почели крајем септембра брзо су се проширили и прерасли у најозбиљнији изазов за власт Раџоелине од његовог реизбора 2023. године.
Јединица паравојне жандармерије, која је до сада, заједно са полицијом, интервенисала против демонстраната и била оптужена за прекомерну употребу силе, 12. октобра је отказала послушност Влади.
Званичници елитне јединице КАПСАТ, која је помогла Раџоелини да 2009. године пучем дође на власт, (тада, са 34 године, постао је најмлађи председник у Африци), саопштили су да контролишу безбедносне операције у земљи, као и да ће координирати све огранке војске из своје базе у предграђу престонице Антананарива. Они су такође навели да су именовали бившег шефа војне академије, Пикуласа, за команданта војске. Јединица КАПСАТ позвала је истовремено војнике да не извршавају наређења и подрже демонстранте.
Мадагаскар, источноафричко острво-држава са 30 милиона становника, од којих три четвртине живе у сиромаштву, има од момента стицања независности 1960. године до 2020. пад бруто домаћег производа по глави становника за 45 одсто, показују подаци Светске банке. Најпознатији је по томе што производи највише ваниле на свету, извози такође и никл, кобалт, текстил и остриге.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању