Андрија Срзентић је наш саговорник у овој репортажи и води нас кроз причу и атмосферу Лисабона, града који има много тога да понуди. По образовању дипломирани правник, Андрија већ десет година ради у туризму, а захваљујући свом послу и љубави према путовањима, успео је да обиђе многе земље и градове, у некима је био и више од педесет пута. Током тих путовања, Андрија је схватио да његове приче и дубоко познавање градова, култура и историје других народа могу бити интересантне и корисне широј публици.
Можете ли нам рећи нешто више о историјском значају Лисабона и како је град еволуирао кроз векове?
– Лисабон је необичан град, један од највећих португалских интелектуалаца назвао га је полупериферном метрополом. Престоница мале државе која је током већег дела своје историје била економски слаба и зависна од моћнијих, Имао је периоде светске славе. Географски положај, ушће реке Тежо у Атлански океан, сигурно је одувек привлачио многе народе и империје. Олиспо како су га звали римљани или Ал-Усбуна како су га називали Арапи има бурну историју, но ја бих истакао две околности које су пресудно утицале на данашњи изглед града. Прво, то је „доба открића“ романтичан назив за период колонизације. Португалија је била прва и последња колонијална сила, а самим тим је главни град од тога морао да профитира. Прича се да су на Прака до Комерцио и по неколико дана без престанка са бродова истоварани сандуци пуни злата које се сливало у краљевску касу. У исто време и велики број робова још од 15. века настањује Лисабон. Друго, велики земљотрес из 1755. године разорио је град. Да несрећа буде још већа, потрес се догодио на празник Свих светих у јутарњим сатима, када је већина људи била на мисама. Разорни потрес генерисао је цунами након чијег удара су уследили пожари. Град је буквално збрисан са лица земље те се постављало питање да ли изградити нову престоницу на другом месту.
Ипак, Лисабон је остао ту где јесте, и данас нуди бројне предивне и атрактивне садржаје туристима…
– Оно што би, по мом мишљењу сваки посетилац требало да види јесте, већ поменута Прака до Комерцио са тријумфалном капијом, Трг Росио, тврђава Светог Ђорђа, Парк нација (изграђен за потребе Експо изложбе 1998), други најдужи мост у Европи – Васко де Гама, кула Белем… Ово су само неке од најпознатијих знаменитости града. Такође бих препоручио место нешто мање познато нашим људима а то је Коста да Капарица, удаљена неких петнаестак километара од центра Лисабона, пешчана обала на Атланском океану са прелепим баровима и ресторанима. На путу ка пешчаним плажама, вероватно ћете прећи и мост „25. април“ који носи назив по датуму када се догодила „револуција“ каранфила којом је смењен Салазаров режим а који неодољиво подсећа на Голден гејт, не случајно. Са леве стране угледаћете и статуу Христа Краља која је индентична као она у Рију подигнута у знак захвалности што је Португалија избегла разарања током Другог светског рата. Оно што никако не треба пропустити је крстарење реком Тежо у сутон.
Пише Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању