Након најновије ескалације на Блиском истоку, цена злата је забележила пад и вратила се на нивое с краја године. Током последњих дана, цена је пала на око 4.200 долара по унци и тренутно се стабилизује на 4.400 долара, чиме је избрисан значајан део добитака остварених у претходним месецима.
Овакво кретање делује неуобичајено у контексту растућих геополитичких тензија, када се обично очекује раст цене злата. Међутим, у овом тренутку тржиште је пре свега вођено макроекономским факторима.
Ескалација сукоба довела је до наглог раста цена нафте, чиме су додатно појачани глобални инфлаторни притисци. То је, заузврат, ојачало амерички долар и повећало очекивања да ће каматне стопе остати на вишем нивоу дужи временски период. У таквом окружењу, инвестиционо злато губи део своје привлачности, јер не доноси принос и постаје мање конкурентно у односу на алтернативне инвестиционе инструменте.
Тржишна динамика показује да, на кратак рок, чак и имовина попут злата може бити под притиском у кризним временима, нарочито када инвеститори траже ликвидност или преусмеравају средства ка другим инструментима. Слично понашање забележено је и током почетне фазе пандемије ковида 19, када је злато такође привремено пало пре него што је наставило узлазни тренд.
Поред енергије, улога ђубрива у региону често се потцењује. Око 10 одсто глобалне трговине ђубривима пролази кроз мореуз Хормуз, при чему је концентрација знатно већа за одређене кључне категорије – приближно 30 одсто азотних ђубрива и око 20 одсто амонијака. У комбинацији са чињеницом да у земљама као што су Катар и Саудијска Арабија између 50 и 65 одсто БДП-а директно зависи од енергетских ресурса и повезаних индустрија, сваки ризик по ове токове ствара потребу за брзом ликвидношћу. Управо у таквим ситуацијама продаје се најликвиднија имовина – злато – што објашњава краткорочни притисак на његову цену упркос геополитичкој ескалацији.
Упркос глобалним турбуленцијама, на српском тржишту се уочава другачији тренд. Током последњих дана, потражња за инвестиционим златом значајно је порасла. Продаја и интересовање клијената више су него удвостручени. Истовремено, нема назнака распродаје – клијенти задржавају своје позиције и користе ниже цене за додатну куповину.
„Када је потребна ликвидност за ресурсе попут енергије или одбране, продаје се најликвиднија имовина. Управо зато државе држе златне резерве – за кризна времена. Истовремено, код индивидуалних инвеститора у Србији видимо супротно понашање – не продају, већ повећавају своје позиције“, изјавио је Георги Христов из компаније Tavex zlato&srebro.
Према његовим речима, тренутни пад може се посматрати као корекција унутар ширег тренда, док интересовање за физичко злато остаје снажно у окружењу неизвесности и повећане волатилности.
Д. Пешић Левић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању