У пратњи шефа Европске комисије (ЕК) Урсуле фон дер Лејен, председник Макрон је заговарао приступ без сукоба док Европска унија (ЕУ) трага за „смањењем ризика“ у односима са Кином. Кинески званичници предвођени председником Си Ђинпингом су показали ентузијазам за стратешку аутономију Француске. Све то се догађа усред продубљивања непријатељства између Сједињених Америчких Држава, главног савезника ЕУ, и НР Кине.
Посета се званично сматра дипломатским успехом. Но, западни коментатори, у недостатку конкретних резултата у вези са ратом у Украјини и економским и геополитичким разликама између Брисела и Пекинга, остају скептични према будућем приступу ЕУ према Кини.
Председник Си је распростро црвени тепих за Макрона, који је последњи пут био у Кини 2019, пре пандемије ковида 19. Кинески лидер је посветио је доста времена француском вођи, укључујући и раритет – да са страним гостом оде ван Пекинга, у преко 2.000 километара удаљени јужни град Гванџоу.
Макрон је пред хиљаду студената на локалном универзитету поменуо да на француском броду “Амфитрит” који је 1698. стигао у ондашњи Кантон – сада Гванџоу – на броду нису били војници или трговци већ математичари. Двадесетомилионски Гванџоу је главни град многољудне провинције Гвангдонг која има вишегодишње трговинске и енергетске везе са Француском и чини петину обима економске размене те државе са Кином.
Макрон је путовање и завршио чајанком са кинеским вођом у Парку борова у Гванџоу. То је било, како су дискретно пред Макронову посету најављивали кинески домаћини, „специјално место“, одакле је 80-тих година прошлог века провинцијом која је предњачила у реформски процесима у Кини, управљао отац председника Сија, комунистички ветеран Си Чонгсун.
Аналитичари кажу да посебан однос Пекинга према Макрону наглашава велике наде које у њега полаже председник Си. Макрон је настојао да Француску позиционира као „балансирајућу силу“ између Кине и САД и пажљиво је избегавао претеран притисак на Кину у вези Украјине, Тајвана или других питања која Пекинг сматра осетљивим.
Кина цени и у потпуности подржава Макронову жељу за стратешком аутономијом Европе, наводе коментатори у Пекингу. Један је објаснио да је „за Француску и друге европске силе стратешка аутономија важна пре свега у односу са САД. То значи да Европа не жели да буде увучена у ривалство ‘великих сила’ и треба да има своје мишљење о питањима безбедности, одбране и спољне политике која обично контролишу САД“.
Током формалних разговора са Макроном и ретког заједничког иступа за штампу, Си је нагласио да Кина сматра Европу „независним полом у мултиполарном свету“, наведено је у званичном саопштењу на сајту кинеског Министарства спољних послова: „Кина подржава Европу у постизању стратешке аутономије, потврђује да кинеско-европски односи нису усмеравани, подчињени, или контролисани од било које треће стране и верује да ће Европа имати независан приступ развоју својих односа са Кином“, цитиран је у овом саопштењу председник Си.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању