Домаћини су нам тада указивали нарочито на значај палминог грозда, тешког и до 30 килограма, у настајућој глобалној трци за биогоривима. Богате залихе палминог уља су кључне за унапређење одрживе производње енергије.
Још је већи значај палминог уља. Његова производња је окосница малезијске економије и у обезбеђивању хране растућем становништву планете. Захваљујући труду Амбасаде Малезије у Србији, недавни пословни форум у Београду био је прилика да се допуни знање и о другим благодетима дрвета из пространих тропских шума.
Уљана палма се простире на 0,5 одсто укупних пољопривредних површина на свету, али производи 35 одсто свих јестивих уља и масти. Индонезија и Малезија су попут Мајка Тајсона – некада светског шампиона у боксу у супертешкој категорији – у овом сектору. Из тих земаља и суседног Тајланда, долази 87 одсто производње палминог уља. Његови главни потрошачи су Индија, Кина, Индонезија и Европа.
Та индустрија у Малезији запошљава више од пола милиона људи, а издржава још око милион. Помогла је милионима људи да се извуку из сиромаштва, према званичним подацима.
Уљана палма (Elaeis guineensis) потиче из Западне Африке, где је дивље расла достижући висине и од 18 метара. У Малезију, тада Малају, увели су је Британци почетком 1870-их као украсну биљку. Прва комерцијална садња у Малезији је уследила 1917. и утемељила опсежне плантаже уљане палме и производњу уља од ње.
Почетком 1960-их, у оквиру владиног програма диверзификације пољопривреде, уведеног ради смањивања економске зависности земље од каучука и калаја, брзо се ширио узгој уљане палме. Данас се у Малезији уљана палма узгаја на 5,9 милиона хектара са којих је 2020. године добијено 19,86 милиона тона палминог уља и 2,32 тоне уља из палминих коштица.
Малезија је један од највећих произвођача и извозника палминог уља на свету, чинећи 8,4 одсто глобалне производње уља и масти и 19,1 одсто извоза по свету (по другим подацима, 11 одсто светске производње и 27 одсто извоза). Индустрија запошљава више од пола милиона људи и од ње живи милион становника ове земље.
Палмино уље добијено из плодова уљане палме једна је од најчешће произведених прехрамбених масти на свету. Од уљане палме се добијају две врсте уља: из „меса“ плода, и из семенки. Производња палминог уља изнедрила је многе сродне индустрије, фабрике палминог уља, произвођаче и добављаче опреме за плантаже… Већина палминог уља се извози, па та индустрија значајно доприноси малезијском бруто домаћем производу и девизним резервама.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању