Манастир Златенац се налази у атару села Гложане (пет километара југоисточно од центра, a 15 километара југозападно од Свилајнца), на самој обали Велике Мораве. Црква манастира посвећена је Светим Врачима Козми и Дамјану.
-Манастир је општежитељни женски, а припада Епархији браничевској. Сматра се да је Манастир Златенац основан у 15. Веку, у неким текстовима се као година оснивања наводи 1427, и да га је подигао деспот Стефан Лазаревић, надомак већег манастира Манасије, да би био испомоћ Ресавској преписивачкој и књижевној школи. Почетком прве половине 18. века село Златенац и црква у њему се први пут помињу у писаном документу, односно у географској карти Аустроугарског генералштаба из 1718. године, где се наводи да је село Златенац било опустошено, а црква срушена. Међутим, писани документ Београдске митрополије из 1734. године сведочи да је манастир те године био жив, да је имао братство и да „пева“ – прича игуманија Јустина, цитирајући текст из монографије „Ресавска Света Гора – манастири на Морави“ Славомира Војиновића.
Према наводима из књиге, Турци су освајањем ових простора манастир више пута пустошили и разарали. Године 1811, током Првог српског устанка, топовима је гађан са оближњег брда и потпуно разорен, а потом опустео. Потом је ова светиња готово читав век провела у корову, а остаци били прекривени земљом. Иако у таквом стању, остаци цркве су за народ овога краја били све време од изузетног значаја, јер се сматрало да је црква подигнута на светом месту.
На темељима и рушевинама старог храма Златенца народ Доње Ресаве окупљао се, секли су се славски колачи, палиле свеће, молило се Богу, а после делимичних обнова обављала и богослужења. Тек у 20. веку приступило се обнови овог бисера српске духовности у Доњој Ресави у више наврата: први пут 1923/24. године, потом 1951/52 и 1966. У периоду 1983/84. уследила је четврта свеобухватна стручна обнова под надзором Регионалног завода за заштиту споменика културе из Крагујевца.
Епископ браничевски Хризостом освештао је обновљени манастирски храм Светих Врача Козме и Дамјана 1. јула 1984. године, а истог дана рукоположио монахињу Јефимију (Јовић), која је од 1980. године била настојатељица овог манастира (пре тога била је монахиња Миљковог манастира на испомоћи у Покајници), за прву игуманију Златенца. Златенац је био метох Миљковог манастира све до 1980. године. Одлуком Епископа браничевског Хризостома од 3. марта 1980. Златенац се проглашава самосталним општежитељним манастиром, појашњава мати Јустина.
Текст и фотографије Живомир Миленковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању