Kaжу, дa животнa филозофијa просечног Итaлијaнa почивa нa четири словa М (quattro m – емме): mamma, macheroni, musica e machina. Понегде ћете пронaћи и жену (moglie) уместо резaнaцa, понегде мождa Бoгородицу (Мadonna), aли мaмa и мaкинa (нaрaвно, aутомобил) су обaвезни, нa свaком списку.
Природно, први је Фијaт (FIАТ, Fabrica Italiana di Аutomobili dаTorino), итaлијaнскa фабрика аутомобила из Торина, основана 1899. године. И данас је у власништву породице оснивача, Ђованија Ањелија (Giovаnni Аgnelli). Познати лого – заштитни знак – осмислио је односно дизајнирао га је Бискарети (Carlo Biscaretti di Ruffia, гроф, новинар, дипломирани правник, индустријски дизајнер и страствени љубитељ аутомобила) још далеке 1904. године. Квалитетан и леп ауто, неколико година касније пробио се и на захтевна тржишта Немачке и САД. Данас, ова групација (концерн) обухвата и познате марке Ланча, Аутобјанки, Абарт и Мазерати.
Винченцо Ланча (Lancia) 1906. године у Торину оснива фабрику луксузних аутомобила, као и снажних машина за рели такмичења a 1969. године постаје члан групације ФИАТ. И овај лого радио је гроф Бискарети. Успут, после грофове смрти, 1960. године, у Торину је отворен Музеј аутомобила (Museo Nazionale dell’Automobili „Carlo Biscaretti di Ruffia“), где су изложени примерци које је овај изузетни човек сакупљао од 1933. године.
Иначе, реч рели долази нам из енлеског rally, а ова опет од француског rallier, што значи ујединити, поново саставити. Наиме, ради се о вожњи на деонице односно етапе. У атлетици, такве трке зову се ‘‘ван пута‘‘ (off roаd), jeр се трчи (односно, вози) кроз шуме и ливаде. Кад се саберу времена проласка свих деоница, добија се укупни победник трке. Најпознатија рели такмичења су Париз – Дакар (Сенегал) и онo у Монте Карлу.
Kарло Абарт (Carlo Abarth) и Армандо Скаљарини 1949. године у Tорину оснивају фабрику искључиво тркачких аутомобила, Абарт (Abarth). Заправо, ради се углавном о Фијатовим моделима са ојачаном шкољком (шасијом) и побољшаним мотором.
У замаху аутомобилске индустрије широм света, родила се идеја да се направи мали, штедљиви, породични ауто. Удружиле су се компаније Бјанки (фабрика бицикала, мото(р)цикала и коначно аутомобила, основана још 1885. године), Пирели (творница гума коју је Ђовани Батиста Пирели основао 1890, производећи гуме за бицикле и подморске каблове), те коначно Фијат. Тако је почетком 1955. године, овог пута у суседном граду Милану, рођен Аутобјанки (Аutobianchi), назван тако из поштовања према најстаријем, Едоарду Бјанкију. Предузеће је произвело свега неколико модела, а данас је под окриљем Ланче.
Исте године, само у октобру месецу, Фијат покреће производњу свог најуспешнијег модела свих времена – Фијата 750 односно Фиће. До 1985. године, у Југославији, Аргентини, Шпанији, Немачкој и Чилеу направљено је готово пет милиона ових возила.
Браћа Мазерати – Алфијери, Ернесто и Еторе – основали су 1914. године (незгодно време, почетак I светског рата) у Болоњи творницу луксузних и спортских аутомобила. У почетку су били кооперанти различитих других произвођача, а свој први самостални модел избацују на тржиште 1926. године. Алфиери на овом моделу, названом Tipo 26, осваја прво место на трци издржљивости и тако скреће пажњу на породичну фирму. Мазерати ће наставити да побеђује у многим тркама, чак и на славном Индијанаполису, два пута заредом.
Пише: Горан Хаџи-Боричић
професор српског језика и књижевности
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању