После 520 година осуства монаха и духовног живота, 2004 године поново су, после 1484. године, зазвонила звона манастира Бањска. Тада су се овде опет вратили монаси. Од 2004 године почела је обнова духовног живота, а пар година пре започета је и обнова светиње која и данас траје. У седам векова постојања манастир је био више у ропству, без монаштва и у рушевинама него у слободи и у духовном делању.
У средњовековној Србији, у доба Немањића манастир Бањска је био у својој величини четврти по рангу, иза Студенице, Високих Дечана и Сопоћана.
Још један велики догађај ће ускоро обасјати манастир Бањску и то опет после толико векова. Наиме, у манастиру су урађене велике припреме за повратак дела моштију светог краља Милутина које од 1460. године почивају у цркви Свете Недеље у Софији.
Постављен је мермерни ћивот где ће бити мошти светог краља Милутина. На ћивоту стоји стално упаљена свећа а изнад велика икона великог српског градитеља светиња у водоравном положају. Још се не зна тачно када ће стићи мошти у манастир.
Још у децембру 2006. године тадашњи министар културе Србије Драган Којадиновић рекао је да је Синод бугарске цркве донео одлуку да се део моштију краља Милутина врати у Србију из цркве свете Недеље у Софији где се налазе.
– Ово је плод договора две цркве, као и наше одличне сарадње с Министарством културе Бугарске – рекао је тада Којадиновић
Стефан Урош Други Милутин Немањић рођен је око 1253. године. Био је краљ Србије од 1282 до 1321 и један од најмоћнијих српских владара у средњем веку. Припадао је династији Немањића и био је млађи син краља Уроша I (1243 — 1276), млађи брат краља Драгутина (краљ Србије 1276 — 1282, краљ Срема 1282 — 1316) и отац краља Стефана Дечанског (1322 — 1331).
Током његове скоро четрдесетогодишње владавине, краљевина Србија је отпочела своје значајно ширење ка југу на рачун Византије са којом је 1299. године успостављена нова граница на линији Охрид—Прилеп—Штип, које су држали Византинци, чиме је српској држави прикључен северни део данашње Албаније и већи део данашње Републике Македоније. Поред тога, водио је успешне ратове са Бугарима, од којих је трајно освојио Браничево са Кучевом, и Татарима.
Текст и фотографије : Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању