Манастир Куманица:овде су чуда могућа

Да би се до њега стигло мора да се пређе граница. Било да се долази из Србије или Црне Горе. Био је у једној држави, сада је у међузони. И често се чују због тог разграничења полемике да ли припада Србији или Црној Гори. Али, све је познато и јасно. Манастир Куманица, један од најчудотворнијих манастира у народу познат и као други Острог смештен је у долини реке Лим, у атару села Врбница на територији општине Сјеница. Припада Милешевској епархији. И познат је по томе што за помоћ овде долазе и православци и муслимани. Подједнако се моле Господу за помоћ, а овај помаже и не прави разлику.Ако није гужва у манастиру, или није неки празник, онда прво што намер-ник чује када дође јесу управо приче о исцељењима. О чудима која, како кажу у овој светињи, овде јесу могућа. Наравно, чуће и кратко предавање о историјату и значају. Да потиче из 13. столећа, да је дуго био разрушен и запуштен, да умало није заувек нестао када је прошла пруга од Београда до Бара, али да је чудом преживео и освештан 12. новембра 2000. године. А када је прошла пруга преживео је само захваљујући легендарним при-чама и побуни верника, како право-славних тако и муслиманских, те га надлежни нису дирали, тако и данас пруга пролази поред манастира. Но, и у деценијама када овде није било ни-кога од свештенства народ из околних места је долазио и молио се. Посвећен је Светом архангелу Гаврилу, а у цркви се чувају мошти Светог Григорија Куманичког. Мало је података о Григорију, сем да се у једном запису помиње као „српски просветитељ и бивши архиепископ“, па чак да потиче „од свете и богои-забране лозе Немањића“. А, ево манастирских прича о тим чуди-ма. „Једва да је двадесету годину прешао Милан Шебек из села Врбнице, кад је остао без вида. Изненада му се на очи навукла нека мрена и почели су болови. Три године је то трајало. Запомагао је на сав глас. Несрећни момак покушао је и руку на себе да дигне не би ли се спасао мука. Без наде, готово слеп, ни сам није знао да објасни како, једног дана обрео се поред рушевина оближњег манастира Куманица. У руци је држао Библију. Како је касније испричао бројним новинским екипама, нечија невидљива рука водила га је ка светињи до које сам не би могао да дође.

Наставак прочитајте у броју 3164.