Процене су да се окупило око 20.000 верника како би присуствовали пресвлачењу моштију Светог Зосима Туманског, које се организује сваке године у недељу, по Спасовдану. Тако је било и овога пута, пресвучене су мошти светитеља, а стара одежда је подељена народу. После Свете литургије и пресвлачења моштију народ је ишао у литији до испоснице Светог Зосима, удаљене око километар, све до 19 сати, када су се разишли.
Тога дана манастир је са Институтом за трансфузију крви организовао и акцију добровољног давања крви којој се одазвало 90 људи, а међу њима и манастирска братија.
Манастир Тумане налази се на девет километара удаљености од Голупца, у подножју голубачких планина, окружен шумом, на левој обали Туманске реке, што самој светињи даје посебну лепоту. Како је изгледала црква и комплекс манастира при настанку није могуће утврдити, пише на сајту самог манастира. Зна се да је кроз читав средњи век и турско ропство манастир носио бреме страдања са својим народом, бивао је пљачкан, рушен и паљен, али је увек обнављан јер је његов духовни значај у том раздобљу био велики.
У турским пописима први пут се манастир помиње 1572–1573. године, а потом у време султана Мурата III, такође у 16. веку, у контексту дажбина које је имао према султану, где се наводи да су тада у манастиру живела два монаха.
У Туману су се пред Прву велику сеобу Срба (1690. године) у жељи да подунавске Србе подигну на устанак против Турака, састали патријарх Арсеније III Чарнојевић и гроф Ђорђе Бранковић.
Знатно касније, у време кнеза Милоша, обилазећи Србију, у право по кнежевом налогу, Јоаким Вујић бележи да је туманска обновљена црква уређена по хиршћанском богослуженом поретку и да је делом живописана. Црква из тога доба постојала је у манастирском комплексу све до 1910, када је минирана због великих напрснућа и до темеља срушена. Током наредних 14 година Тумане је био без цркве, због Великог рата и осталих околности, а нова је подигнута и освећена 1924.
Ове године, 26. јула обележиће се стота годишњица освећења туманске цркве, и тога дана ће бити служена литургија, литијски обилазак око храма, благосиљање славског колача и празнична трпеза. Црква је посвећена Светом Арханђелу Гаврилу и зидана је у српско-византијском стилу. У наосу цркве се налази кивот са моштима Преподобног Зосима Синајита и Преподобног Јакова Новог. Манастирски комплекс чине још и велики конак, мали конак, испосница изнад које је капела Зосима Синајита.
У манастиру је сахрањен двоструки доктор наука Радоје Арсовић, потоњи монах и светац Јаков Арсовић (1893-1946), чије су мошти откривене као нетрулежне.
Текст и фотографије Живомир Миленковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању