Manastir u centru Đakovice: samo tri žene čuvaju svetinju

Tamo gde nema bogougodnog mira, tamo gde ne stanuju mir i tišina, gde Srbi ne-maju slobodu ni bezbednost kretanja, a u osinjaku nedo-bronamernika, u sleđenoj tišini male srpske oaze manastira Uspenja Presete Bogorodice dve monahinje i iskušenica brane i čuvaju srpstvo i pravoslavlje – u centru Đakovice na jugu plodne Metohije.Igumanija Joanikija, mati Teokista i iskušenica Vasilija Perić jedine su preostale od srpskog roda u Đakovici i u prečniku od 20 kilometara una-okolo. One žive u manastiru Uspenja Presete Bogorodice, koji je nastao na mestu gde je u martovskom pogromu 2004. spaljena crkva. Manastirske zi-dine danas su nadvisile novosagrađene zgrade Albanaca sa čijih terasa i prozora njiihovi žitelji gledaju na svaki pokret ovih žena i retkih vernika koji navraćaju u manastir.U Đakovici je do 1999. godine ži-velo je oko 12.500 Srba a danas u ovoj opštini, u gradu i 83 sela u okoli-ni, na površini od 588 kvadratnih kilometara, Srba nema uopšte, dok je Albanaca blizu sto hiljada, prema po-pisu Prištine iz 2011. godine. Prvi srpski susedi samotnih monahinja žive u petnaest kilometara dalekom Orahovcu i Velikoj Hoči, a isto toli-ko je udaljeno i monaštvo u Visokim Dečanima. Granica Albanije im je na četiri kilometra zapadno.

Nastavak pročitajte u broju 3187.