ТЕСЛИНА ЈЕДИНА ПОСЕТА БЕОГРАДУ
Мање одушевљења, браћо!

Никола Тесла је данас најпознатији и најпопуларнији Србин у свету. Има 33 милиона посета на Интернету и 33 споменика и бисти у двадесет држава. У Србији је дан његовог рођења 10. јули прогалашен за Дан науке, а у Филаделфији за Дан Николе Тесле.

У Београду овај српски геније има три споменика и 14 бисти. Београђани мисле да се нису довољно одужили овом научнику, па предлажу да се подигне и четврти споменик.

Почетком јуна се управо навршило 129 година од како је Никола Тесла први и једини пут посетио Београд. Било је то 1, 2. и 3. јуна 1892. године, када је примио Орден Светога Саве од краља Александра Обреновића.

Наиме, Тесла је у то време, док је посећивао болесну мајку у Госпићу, имао заказану посету Будимпешти, што је Милован Маринковић, тадашњи председник Београдске општине, искористио да упути делегацију у Мађарску са молбом Николи Тесли да „Учини част престоници свога племена, нашој вароши Београду да буде њен гост колико му буде времена било на расположењу и да нам том приликом, ма и посредно, помогне својим у свету признатим знањем, нарочито у питању нашег електричног осветљења вароши“.

Премда је Тесла делегацију замолио да му у Београду не праве свечани дочек, те вечери 1. јуна 1892. на железничкој станици у Београду окупило се готово свако име које је нешто значило. Уз њих нахрупила је и бројна омладина, а све је увеличано војном музиком и Академским певачким друштвом „Обилић“.

Ондашња штампа је овако описала Теслу:

„Г. Тесла је леп, црномањаст човек, малих танких бркова, висока и лепа стаса, ведра чела изгледа млађи но што је, при томе је врло пријатан и симпатичан, а његов благ осмех привлачи човека да му одмах поклони своје симпатије.“

Пролазећи кроз гужву обожавалаца која је ускликивала његово име и викала: „Живео, живео!“, Тесла је био, рекло би се, помало постиђен, па се окупљенима обратио речима:

„Мање одушевљења браћо!“

Одмах са станице научника су испратили до хотела „Империјал“, где је преноћио и сутрадан започео низ састанака.

Први у низу сусрета научник је имао са Андром Николићем, министром просвете и црквених послова, а затим је отишао у краљев Двор (данас зграду Скупштине града Београда) на аудијенцију код малолетног краља Александра Првог Обреновића. Разговор Тесле и краља био је веома занимљив па, иако је планиран само кратак сусрет, њихова беседа о научним открићима Тесле трајала је читав сат.

Тесла се срео са првим краљевим намесником Јованом Ристићем и министрима са којима је разговарао о својим проналасцима, а затим се кочијама провозао по београдској калдрми. Научник је посетио и Велику школу и Народни музеј, а затим се, уз обострано одушевљење, срео и са ученицима Велике школе.

„Господо и браћо. Необично сам усхићен одушевљењем којим ме ви пресретате и одушевљењем својим кад се ја после толико година мога бављења на страни у далеком свету, далеко од своје отаџбине, далеко од вас господо, моја мила браћо, налазим овога момента овде, међу вама.

Своју радост, коју ја овога тренутка осећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више.

Дешава се господо, да човек, удаљен од своје отаџбине занет послом каквим се ја занимам, по каткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога, господо, код мене никад није било, а надам се да га и неће и не може никад ни бити. Ако се ја и не налазим међу вама, да као и ви што више привредим на олтару српске мисли, ја радим други посао, на други начин прослављам име српско и на други начин радим и трудим се, да колико могу и ја што корисно привредим своме народу и својој милој браћи. И ако има какве славе и заслуге за човечанство, да се припише моме имену, то та почаст још више припада српском имену, српском народу из чије сам средине ја поникао“, рекао је Тесла.

 

Пише Марко Лопушина

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању