Мање позната Србија: црква Брвнара код Аранђеловца

После вожње путем којим аранђе-ловачке власти не могу да се похвале, као награда стиже го-тово нестварна слика. Путу је крај, а на уредно покошеном платоу, усред шуме, стоји на осами дрвена кућица. Као из неке бајке. Нигде папирића, поломље-них грана, отпада… Није претерано рећи да блиста простор насред којег, поред столетног храста, самује црква брвнара. Около трема поређане жар-дињере са разнобојним цвећем. Прва помисао је да је цвеће вештач-ко, јер ко би преваљивао оволики пут да одржава цвеће. Али, није вештачко. Неко о овоме домаћински брине.Када се од Лазаревца крене према Аранђеловцу, једно од села на том путу је и Даросава. Из центра места, лево, одваја се пут ка Венчанима. Тим путем право, па онда шумским још мало, и ето цркве. Сија нови кров на светињи посвећеној светим апостоли-ма Петру и Павлу.Записи кажу да је подигнута 1832. године, а већ следеће, 1. јануара, по-миње се у једном попису.У цркву се може кроз двоја врата. Ко уђе на главна, са десне стране може да види сачувану крстиони-цу озидану у камену. А да би боље видео унутрашњост, мора да упали светло, јер се кроз неколико малих прозора светлост тек једва пробија. Право је иконостас за који стручња-ци веле да је аутентичан, односно да је осликан исте године када је и црква подигнута. Као и за друге цркве брвнаре, а и грађене су од дрвета због тога, и за ову се претпоставља да прво-битно није била по-дигнута на овом месту већ неколико киломе-тара западније.

Наставак прочитајте у броју 3157.