Кфор је 11. јуна 1999. године на темељу Резолуције 1244 Савета безбедности УН почео да стиже на Косово са 44.000 војника из 39 држава света. У току 2007. године тај број је смањен на 16.000, а данас према званичним подацима из НАТО, од укупно 4.511 војника Кфора, који долазе из 27 земаља, њих 780 је из Турске, док је из Сједињених Америчких Држава распоређено 679 војника, што значи да Турска појачава своје присуство у јужној српској покрајини.
Процене најављују да би до краја године број припадника турског контингента у снагама Кфора могао да достигне хиљаду, што је скоро четвртина укупних војних снага.
Тренутно се на Космету налазe Италијани (628), затим следе Мађари (469), Пољаци (247)… док је Велика Британија заступљена са 37 припадника, а Немачка са 70.
Oд земаља из окружења, Словенија има 271 војника, Грчка 119, Румунија 53 и Црна Гора једног официра.
Од почетка доласка на Косово Кфор је у својим саставима имао посебне екипе у свим деловима територије које су пратиле ситуацију и снимале објективом, камерама, двогледима али и путем снајпера.
Тек крајем 2021. године Кфор је обелоданио до тада непознату мисију рада на терену. Кључна улога Кфора је да види шта се стварно дешава на територији коју покрива и то је посао јединице која до краја 2021. није јавно приказивана. Њено деловање, састав и опрему обелоданио је тада магазин „Хроника“ (The Chronicle) који издаје Команда међународних снага на Косову.
Реч је о Батаљону за обавештајни рад, надзор и извиђање (ИСРБН) који је задужен да буде „очи“ и „уши“ команданта Кфора тако што пружа детаљни увид у ситуацију из сваког кутка Косова и Метохије и тиме штити грађане јужне српске покрајине и међународне снаге.
Јединица има ИСТАР способности (Intelligence, Surveillance, Target Acqusition and Reconnaissance) карактеристичне за НАТО војске где су обједињене све компонентне војнообавештајног рада.
С обзиром да већи део задатака обављају ноћу, амблем јединице је сова (енг. ОWЛ) која симболизује мудрост, моћ опажања и кратицу главних активности: посматрање (Observation), употребу беспилотних летелица односно крила (Wings) и везу (Liasion).
Текст и фотографије Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању