Ваздух је испуњен мирисом шафрана, нане и свежег хлеба, док се са ужурбаних тргова чују ритмови удараљки и арапских мелодија. Тесне уличице старих медина воде у свет чаробних базара, где се иза сваког ћошка скрива нека нова тајна – ћилими са берберским мотивима, фина кожа обрађена древним техникама, бакарне лампе које бацају чаробне сенке по зидовима. Живот се одвија у ритму који је подједнако живахан и лежеран – у једном тренутку сте на хаотичној пијаци у Фесу, а у следећем пијете ароматичан чај у сенци палми у неком ријаду имајући утисак да је време стало. У Мароко који буди сва чула води нас Катарина Лазић (25). Она је професор енглеског и немачког језика, па јој је основно занимање држање индивидуалних онлајн часова ових језика, а као секундарно занимање Катарина је изабрала да буде креатор садржаја за друштвене мреже (Инстаграм и ТикТок) углавном о путовањима. Осим путовања, њени хобији су укрштене речи и судоку, писање разних дневника (путовања, мисли, исхрана) и певање.
Пре почетка овог разговора рекли сте ми да вам је Мароко одувек био мистичан и занимљив…
– Тако је, заправо било где да отпутујем, покушавам да опипам, дочујем, омиришем, наслутим неки део себе. Оно што ме је Мароку највише привукло јесте управо то што нисам очекивала да ћу се баш тамо сасвим пронаћи. Од првог дана осећала сам се као код куће, као да ми је све то већ врло познато, из овог или неког претходног живота, као да само настављам неку лепу, оријенталну причу коју сам већ започела.
Шта је најдуже и највише задржало вашу пажњу?
– Највише времена провела сам у Фесу, те бих њега издвојила као најдражу успомену. Овај град ће вам пружити прави аутентичан доживљај онога што је срж Марока – земље која мирише на штављену кожу, зачине, тамјан, бакар, има укус пржених леблебија, црног сусама, патлиџана, има текстуру неке прастаре књиге историје на арапском на последњој прашњавој полици… Људи су срдачни, насмејани, те чак и кад терају шегу са вама – бескрајно су симпатични. Фес је град у којем се човек неминовно изгуби, читав је као лавиринт у његових више од 10.000 испреплетаних уличица, али и у томе лежи његова чар – сваки пут кад се изгубите пронађете нешто ново у шта се заљубите.
Према вашим речима, без сумње, ово је земља која „удара“ на сва чула. Када је реч о храни, које мароканско јело осваја на први залогај?
– Храна је фамозна! Мароко сам посетила на прелазу фебруар/март претходне године и још увек нисам престала на разглабам о њиховој кухињи. Убедљиви фаворит ми је пастила – слатко-слана делиција, пита пуњена најчешће пилећим месом, а уваљана у мешавину цимета и шећера у праху – лудило! Такође, незаобилазни тажин, који се прави традиционално у истоименом глиненом ћупу и рфиса – мешавина хлеба, леблебија и пилетине, зачињена куркумом. За љубитеље слаткиша, мароканска верзија популарних макаронс колачића је сан снова – много више се осети бадем и очас посла смажете целу кесу. Све у свему, са храном нема грешке, све је прсте да полижете!
Пише Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању