Масна јетра је најчешћа хронична болест јетре која представља патолошко гомилање масти (триглицерида) у њеним ћелијама. Око 20 одсто људи у свету има вишак масноћа у јетри, а уочава се све већа учесталост овог здравственог проблема у последњих 20-так година. Проблем је што ова болест најчешће не даје симптоме, а само у неким ситуацијама се може појавити нелагодан, тиштећи бол испод десног ребарног лука, умор и лаке тегобе са варењем након оброка, на које већина људи не обраћа пажњу. Због тога се болест обично открива на прегледу абдомена када се примети да је јетра увећна, мека и заобљених ивица.
Различити фактори
Етиологија болести није позната, али се зна да њен настанак може да буде изазван различитим факторима. Сматра се да у највећем броју настаје због гојазности и прекомерног уноса алкохола, а код тешких алкохоличара може да се развије акутни облик са инсуфицијенцијом (смањеном функцијом) и портном хипертензијом (повишеним притиском у мрежи крвних судова који одводе крв из органа за варење, слезине и панкреаса у јетру), што временом може да доведе до фаталаних исхода.
Такође, велике количине масти које јетра не може да преради повећавају ризик и од појаве других хроничних болести као што је хипертензија, дијабетес и обољења бубрега, а код оболелих од дијабетеса масна јетра повећава ризик од срчаних болести.
Међутим, иако се већином јавља код гојазних особа, болест може да настане и услед гладовања због дугих дијета, тровања фосфором и тетрахлороугљеником или токсичног дејстава појединих лекова и тетрациклина. Такође, може да се јави и у млађем узрасту као Рејов синдром који је карактеристичан за децу до 15 година, када након прележане инфекције и грипа долази и до масне јетре, енецелопатије, односно оштећења мозга и других органа. Јавља се и код болесника на парентералној (интравенској) исхрани и услед појачаног ослобађања масти из периферног масног ткива када због смањене оксидације масних киселина у јетри долази до повећаног претварања масних киселина у триглицериде и смањивања излучивања масти. Међутим, уколико се болест препозна и лечи у раним стадијумима, може да се заустави њено напредовање уз значајно смањење количине масти и адекватну исхрану.
Стадијуми болести
Масна јетра је бенигно стање у првој фази оштећења али у поодмаклој фази болести може да дође до већих оштећења. Уколико се болест не лечи благовремено може да узрокује већа оштећења и да изазове стеатонекрозе хепатоцита (односно одумирање ћелија) и фиброзе, а затим може да пређе у алкохолну цирозу и карцином.
Већина људи има први степен болести масне јетре, а у мањем броју случајева болест може да напредује. Почетни стадијум таложења масти, односно стеатозе, која се најчешће детектује на прегледима, услед хроничне упале може да доведе до стварања ожиљака или фиброзе. У тој фази болести, јетра и даље успева да ради али у најопаснијем стадијуму, који се јавља након дугогодишњег запаљења, долази до цирозе која се манифестује смањењем јетре која постаје чворновата и тврда, када долази до њеног трајног оштећења.
Када болест масне јетре није узрокована конзумирањем алкохола, назива се неалкохолна масна јетра а обољење се уочава када акумулација масти прелази пет одсто тежине јетре. Донедавно се тој болести није придавао велики значај, јер је у питању бенигна промена за разлику од неалкохолног стеатохепатитиса који носи ризик од прогресије фиброзе и цирозе јетре. Код неалкохолне масне јетре се примарно акумулирају триглицериди или фосфолипиди, али иако већина оболелих неће развити озбиљне компликацие, благовремено откривање болести масне јетре уз одређене промене животних навика и терапију, могу спречити погоршање и остале компликације.
Приредила Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању