Зашто стручњаци пријављују четрдесет степени у хладу, а не пријављују педесет и више на сунцу? Овако је недавно уместо одговора новинару, поставио питање један анкетирани Београђанин. А питање је гласило: како се осећа на плус четрдесет?. Ко је напољу не може да бира само хладовину, јер га пут води и сунчаном страном. А тамо је и до плус педесет Целзијусових.
Вести ових дана почињу причама о врућинама и саветима како се са њима изборити. Не чуди. И Србија и регион пламте. Кажу стручњаци од када се мери температура није било оваквих дана. Живи се са климом, спава се под климом, у клими је спас.
Али, има и оних који су своје одморе и планове прилагодили оваквим данима. Нису остали да удишу врели ваздух што га емитује градски бетон и асфалт. Кренули су у природу. Да одморе у зеленилу и наспавају се на далеко нижој температури. А имају где. Србија обилује таквим местима. Ево једног.
Источна Србија, потез од Књажевца до Соко Бање. Делом тог пута тече једна од наших најлепших полупланинских река. Мања је од све три Мораве, па су јој наденули име Моравица. Али, то што је мања не значи и да је мање лепа. Или да протиче кроз мање лепе пределе. Напротив, када је реч о лепоти, односно боји воде и пределима кроз које пролазе, Моравица им је најмање уз раме, ако не и који корак испред. Све од извора па до Бованског језера. Јер, после језера лагано се ваља ка увиру. Ка Јужној Морави којој предаје воде.
Путем од Књажевца, петнаестак километара пре Соко Бање, у подножју планине Девице, извире вода на једном месту. Невелико врело, заправо више извора где из дубина избијају клобуци, назвали су најпре мештани, а то прихватили стручњаци – Врело истоци. Одатле креће Моравица на свој 45 километара дуг пут.
Тече река, мало брза, па онда лаганије равничарски, и ето на видику Соко Бање. А пре него што стигне до града, зеленкаста вода кваси две стене које имају две приче. Заправо три, јер подно једне стене вода готово да натапа плато који се простире код улаза у невелику пећину.
На десној обали, високо у стени, треба се помучити мало да се попнете до њега, налази се једно од мистериозних, за неке исцелитељских места у Србији. Ко је и када на том месту – до којег нису водили никакви путеви нити стазе – приметио у камену лик Богородице, није записано. Није званично, али се прича. Јер, ако је веровати неком Милуну из Соко Бање, он је био тај кога је непознати глас позвао да се узвере уз окомиту стену и у ниши види лик Богородице. Прочуло се о овоме, па је велики број оних који су нагрнули да виде ово чудо и помоле се Богородици за здравље. И мниогима је, бар тако тврде, светитељка помогла.
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању