Декан фкултета проф. др Драган Каран је истакао важност теме која је посвећена човеку и његовом исцељењу, а отац Драган Поповић који је водио разговор, рекао је да је овај скуп прилика да се успостави сарадња теологије и медицине јер се стварао утисак да постоји сукоб између те две области. „Канцер је модерна болест која је обележила ово време, специфична по томе што напада човека изнутра и сматра се најстрашнијом болешћу са драматичним током, праћена је болом, депресијом и анксиозношћу, а када је канцер у питању не постоји правило о току и исходу болести. Наравно, постоји одређена правилност као што су фактори ризика за те болести код старијих, али како од ње на жалост, све чешће обољевају и млађи људи, треба знати да је код сваког то искуство другачије. Такође, постоји недостатак у истраживању које се односи на нефармаколошке методе лечења, поготово што је тако низак ниво исцељења од ове болести“ рекао је Поповић.
Затим су своја опажања и студије о овој теми представили: проф. др Нађа Марић Бојовић са Медицинског факултета у Београду и Института за ментално здравље, Александра Ерић Николић радиолог из Института за онкологију и радиологију, доц. др Драгана Марић са Клинике за пулмологију, проф. др Весна Кесић са Медицинског факултета Универзитета у Београду и Клинике за гинекологију и акушерство КЦС, доц. др Дејан Пилчевић са ВМА, Клиника за нефрологију и проф. др Драган Каран са Богословског православног Универзитета у Београду.
Проф. др Нађа Марић Бојовић је имала предавање на тему „Веза религиозности и психофизичког здравља, осврт на показатеље психопатологије у Србији“ и представила је истраживање из 2020. године где је 54 испитивача радило на репрезентативном узорку о учесталости психијатријских поремећаја и обољевања од канцера. „Оно што сада излажем је пост-хок анализа, а први податак је да је око 71 одсто испитаника одрасле популације себе сматрало религиозним у Србији. Доживљај усамљености смо мерили кроз три питања према светски признатој скали, где је потребно да знамо колико се неко ко има канцер осећа изоловано из своје средине, колико одбачено од свог друштва и колико му недостаје друштво.“ Професорка је рекла да је једна од тих димензија значајно повезана са религиозношћу где су нерелигиозни људи значајно чешће показали да се осећају изоловано. „Анксиозност је, према резултатима, значајно повезана са религиозношћу, депресивност са трендом, а квалитет живота не зависи од ових постулата. Особе које нису религиозне кажу да им је психичко стање горе и тренд је да односе са породицом оцењују као мање квалитетне, а у осталим доменима који испитују квалитет живота, није било разлика.“ У психоонкологији пре 20 и 30 година је било важно да се сазна како се неко суочава када чује за дијагнозу канцера: да ли је пориче, негира, да ли је борбен или се више фаталистички и песимички односи према њој. Наука је дала резултате који показују да ниједан од тих ставова не даје тачну прогнозу и исход болести, тако да је тај концепт превазиђен. „Од 2023. године пристижу истраживања да је губитак блиске особе велики фактор за малигни меланом, занимљиво је да је карцином панкреаса јасно повезан са губитком детета, а губитак родитеља пре 18. године са много већом могућношћу за добијање карцинома у каснијим годинама и у одраслом добу.“ рекла је проф. др Нађа Марић Бојовић.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању